• О пројекту
четвртак, 18 августа, 2022
ĆIR LAT
Umrežavanje dijaspore
  • Насловна
  • Вести
  • Конференције
  • Фото
  • Умрежавање
No Result
View All Result
  • Насловна
  • Вести
  • Конференције
  • Фото
  • Умрежавање
No Result
View All Result
Umrežavanje dijaspore
No Result
View All Result
Home Вести

Како српска књижевност „постаје“ светска и који су наши аутори најпревођенији

Пут наше књижевности у свет већ 15 година подржава Министарство културе конкурсом за суфинансирање превода. Објављено је око 900 наслова, Андрић је и даље најпревођенији, а бележи се и прави бум превода на италијански језик.

03.08.2022
Извор: РТС
Аутор: Весна Јовановић
Како српска књижевност „постаје“ светска и који су наши аутори најпревођенији

Фото: принт скрин РТС)

С више од 130 дела наших аутора објављених на италијанском уз подршку конкурса тај језик, ушао је међу четири на које се највише преводи српска књижевност. У врху су традиционално македонски, енглески и руски.

Број преведених дела је и већи када се има на уму чињеница да многи страни издавачи самостално објављују књиге наших писаца.

„Постоји у Италији, што некако промиче нашој пажњи, велики број истраживачко научних центара у којима се српски језик и књижевност изучавају. Мислим да их има од 13 до 15 од севера до југа Италије. Сви су у великој мери активни и да је то заправо разлог због којег постоји велики број преводилаца који су истовремено у највећем броју случајева и промотери наше књижевности“, каже виши саветник у Министарству културе Младен Весковић.

Већина њих има академски ангажман, што гарантује добро познавање и представљање правих књижевних вредности.

„Многа дела наше књижевности заслужују да прекораче оквире свог изворног језика и да на тај начин постану и формално део једне шире европске културе којој суштински већ и припадају“, наводи истраживач српске књижевности проф. Марија Бараш из Венеције.

Најпревођенији и даље је Андрић. Следе Црњански, Селимовић, Киш, модерни класици Басара, Великић, Албахари, али и нова генерација попут Лане Басташић и Дарка Тушевљаковића. У италијанском преводилачком низу уочљив је и низ једног од наших најбољих писаца данашњице, Енеса Халиловића.

„Неке од најважнијих књига овог света написане су на Апенинском полуострву. Сада када и моје књиге иду тамо, надам се да ће читаоцима бити занимљиви ликови и да ће бити занимљива прича, као што је мени занимљива прича Ђованија Верге. Сви ми заправо тражимо срећу. Литература је једно од тумачења човека“, истиче Халиловић.

Дела наших књижевника објављена су на 36 језика током 15 година трајања конкурса. Али у књижевности увек има и нешто важније од бројева. А то је у овом случају чињеница да имамо нове генерације писаца које заслужују пажњу страних издавача, преводилаца и читалаца.

ShareTweet
Претходни чланак

“Лето у завичају” – Тршић 2022.

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Последње вести

Како српска књижевност „постаје“ светска и који су наши аутори најпревођенији

Како српска књижевност „постаје“ светска и који су наши аутори најпревођенији

3. августа 2022.
“Лето у завичају” – Тршић 2022.

“Лето у завичају” – Тршић 2022.

26. јула 2022.
Документарни филм “Теслин народ” на телевизији у америчком граду Кливленду

Први Трг Николе Тесле у Северној Америци

15. јула 2022.
Први семинар наставника Просвјетиних школа у Аустрији

Први семинар наставника Просвјетиних школа у Аустрији

14. јуна 2022.

Пројекат је суфинансиран средствима Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

Прати нас

Навигација

  • Насловна
  • Вести
  • Конференције
  • Фото
  • Умрежавање

Последње вести

Како српска књижевност „постаје“ светска и који су наши аутори најпревођенији

Како српска књижевност „постаје“ светска и који су наши аутори најпревођенији

3. августа 2022.
“Лето у завичају” – Тршић 2022.

“Лето у завичају” – Тршић 2022.

26. јула 2022.

© 2020 umrezavanje.rs - Сва права задржана.

No Result
View All Result
  • Насловна
  • Вести
  • Конференције
  • Фото
  • Умрежавање

© 2020 umrezavanje.rs - Сва права задржана.