С више од 130 дела наших аутора објављених на италијанском уз подршку конкурса тај језик, ушао је међу четири на које се највише преводи српска књижевност. У врху су традиционално македонски, енглески и руски.
Број преведених дела је и већи када се има на уму чињеница да многи страни издавачи самостално објављују књиге наших писаца.
„Постоји у Италији, што некако промиче нашој пажњи, велики број истраживачко научних центара у којима се српски језик и књижевност изучавају. Мислим да их има од 13 до 15 од севера до југа Италије. Сви су у великој мери активни и да је то заправо разлог због којег постоји велики број преводилаца који су истовремено у највећем броју случајева и промотери наше књижевности“, каже виши саветник у Министарству културе Младен Весковић.
Већина њих има академски ангажман, што гарантује добро познавање и представљање правих књижевних вредности.
„Многа дела наше књижевности заслужују да прекораче оквире свог изворног језика и да на тај начин постану и формално део једне шире европске културе којој суштински већ и припадају“, наводи истраживач српске књижевности проф. Марија Бараш из Венеције.
Најпревођенији и даље је Андрић. Следе Црњански, Селимовић, Киш, модерни класици Басара, Великић, Албахари, али и нова генерација попут Лане Басташић и Дарка Тушевљаковића. У италијанском преводилачком низу уочљив је и низ једног од наших најбољих писаца данашњице, Енеса Халиловића.
„Неке од најважнијих књига овог света написане су на Апенинском полуострву. Сада када и моје књиге иду тамо, надам се да ће читаоцима бити занимљиви ликови и да ће бити занимљива прича, као што је мени занимљива прича Ђованија Верге. Сви ми заправо тражимо срећу. Литература је једно од тумачења човека“, истиче Халиловић.
Дела наших књижевника објављена су на 36 језика током 15 година трајања конкурса. Али у књижевности увек има и нешто важније од бројева. А то је у овом случају чињеница да имамо нове генерације писаца које заслужују пажњу страних издавача, преводилаца и читалаца.
