Miloš Rastović, koordinator za kulturu u Srpskom narodnom savezu, istakao je da ovaj međunarodni konkurs ima za cilj da „podstakne učenike i studente na razmišljanje o mogućoj strategiji za poboljšanje odnosa između srpske dijaspore i matice. Učenici i studenti treba da razviju strategiju za koju veruju da će ojačati veze između srpske dijaspore i matice. Srpski narodni savez želi da inspiriše učenike i studente da nauče više o svojoj zemlji porekla i izraze svoje ideje u eseju. Postoje različiti aspekti odnosa između srpske dijaspore i matice o kojima učenici i studenti mogu da pišu uključujući ekonomski, diplomatski, verski, istorijski, kulturni i drugi.“
Kako je potekla ideja za konkurs?
„Srpski narodni savez istorijski neguje tradiciju čvršćeg povezivanja srpske dijaspore sa maticom od svog osnivanja 1901. godine jer je to najvažniji uslov našeg kulturnog, duhovnog i materijalnog opstanka. Kako srpska dijaspora može pomoći maticu i kako matica može pružiti pomoć srpskoj dijaspori kako bi zajednički radili na dobrobit svih? To pitanja nas je pokrenulo da razmišljamo o ovom konkursu. Problemi odnosa srpske dijaspore i matice potiču bar od Drugog svetskog rata ako ne i duže. Za razliku od drugih naroda kao što su Jevreji, Irci ili naše komšije Hrvati i Albanci, srpska dijaspora i matica nemaju jasan zajednički cilj i program o opstanku našeg naroda i države. Bez zajedničkog cilja i programa, Srbija i njene zemlje neće krenuti putem razvoja i napretka u svakom pogledu. U tom kontekstu, Srpski narodni savez je došao na ideju da raspiše konkurs za koji očekujemo da će dati nove ideje u vezi saradnje srpske dijaspore i matice. Glavna ideja je da se učenici i studenti srpskog porekla u SAD-u i Kanadi podstaknu na razmišljanje o zemlji svog porekla i šta bi oni mogli da učine na poboljšanju odnosa srpske dijaspore i matice i da predoče svoje ideje o učvršćivanju veza.“
„Ove godine se obeležava 140 godina diplomatskih odnosa između SAD-a i Srbije. U pogledu odnosa dve zemlje tokom 140 godina, srpska dijaspora je aktivno učestvovala u pomoći i podršci matici na više načina. Mihajlo I. Pupin koji je postao počasni predsednik Srpskog narodnog saveza 1929. godine organizovao je gotovo 20.000 srpsko-američkih dobrovoljaca da se bore protiv Austro-Ugarske tokom Prvog svetskog rata. Njegov diplomatski i humanitarni doprinos izgradnji odnosa između dve zemlje je nemerljiv.
Srpska dijaspora i matica se danas suočavaju sa novim izazovima. Ona je na margini srpskog društva i njena dostignuća i doprinosi otadžbini se zanemaruju, od Mihajla I. Pupina i Nikole Tesle do drugih naših velikana. U srpskim školskim udžbenicima srpska dijaspora se ne spominjekao i žrtve koje je dala za slobodu svoje otadžbine što je bio slučaj u toku Prvog svetskog rata kada je Mihajlo I. Pupin organizovao oko 20.000 srpskih dobrovoljaca koji su se borili za slobodu svoje otadžbine. Više od polovine njih se nikada nije vratilo svojim porodicama.
Jedino bratstvo našeg naroda gde god da živi u svetu može da ga spase i izvede na put opstanka i napretka. Putem bratstva, kulture uspeli su da opstanu narodi poput Jevreja i drugih. Ne postoji bolja dobrotvorna organizacija za to nego Srpski narodni savez koji neguje tradiciju i kulturu našeg naroda više od sto godina na američkom kontinentu.“
Konkurs je otvoren do 28. maja 2021. godine.
Srpski narodni savez je najstarije srpsko dobrotvorno društvo u SAD-u koje postoji od 1901. godine. Njegov glavni cilj je negovanje srpske kulture, tradicije i nasleđa na američkom kontinentu. Savez pomaže svoje članove, učenike i studente u srednjim školama i univerzitetima, Srpsku pravoslavnu crkvu kao i dečije crkvene kampove, sportske, kulturne i druge manifestacije koje imaju za cilj očuvanje i promociju srpske kulture i tradicije. „Amerikanski Srbobran,“ glasilo Srpskog narodnog saveza, najstarija je srpska novina koje izlazi u kontinuitetu od 1906. godine.
