Милош Растовић, координатор за културу у Српском народном савезу, истакао је да овај међународни конкурс има за циљ да „подстакне ученике и студенте на размишљање о могућој стратегији за побољшање односа између српске дијаспоре и матице. Ученици и студенти треба да развију стратегију за коју верују да ће ојачати везе између српске дијаспоре и матице. Српски народни савез жели да инспирише ученике и студенте да науче више о својој земљи порекла и изразе своје идеје у есеју. Постоје различити аспекти односа између српске дијаспоре и матице о којима ученици и студенти могу да пишу укључујући економски, дипломатски, верски, историјски, културни и други.“
Како је потекла идеја за конкурс?
„Српски народни савез историјски негује традицију чвршћег повезивања српске дијаспоре са матицом од свог оснивања 1901. године јер је то најважнији услов нашег културног, духовног и материјалног опстанка. Како српска дијаспора може помоћи матицу и како матица може пружити помоћ српској дијаспори како би заједнички радили на добробит свих? То питања нас је покренуло да размишљамо о овом конкурсу. Проблеми односа српске дијаспоре и матице потичу бар од Другог светског рата ако не и дуже. За разлику од других народа као што су Јевреји, Ирци или наше комшије Хрвати и Албанци, српска дијаспора и матица немају јасан заједнички циљ и програм о опстанку нашег народа и државе. Без заједничког циља и програма, Србија и њене земље неће кренути путем развоја и напретка у сваком погледу. У том контексту, Српски народни савез је дошао на идеју да распише конкурс за који очекујемо да ће дати нове идеје у вези сарадње српске дијаспоре и матице. Главна идеја је да се ученици и студенти српског порекла у САД-у и Канади подстакну на размишљање о земљи свог порекла и шта би они могли да учине на побољшању односа српске дијаспоре и матице и да предоче своје идеје о учвршћивању веза.“
„Ове године се обележава 140 година дипломатских односа између САД-а и Србије. У погледу односа две земље током 140 година, српска дијаспора је активно учествовала у помоћи и подршци матици на више начина. Михајло И. Пупин који је постао почасни председник Српског народног савеза 1929. године организовао је готово 20.000 српско-америчких добровољаца да се боре против Аустро-Угарске током Првог светског рата. Његов дипломатски и хуманитарни допринос изградњи односа између две земље је немерљив.
Српска дијаспора и матица се данас суочавају са новим изазовима. Она је на маргини српског друштва и њена достигнућа и доприноси отаџбини се занемарују, од Михајла И. Пупина и Николе Тесле до других наших великана. У српским школским уџбеницима српска дијаспора се не спомињекао и жртве које је дала за слободу своје отаџбине што је био случај у току Првог светског рата када је Михајло И. Пупин организовао око 20.000 српских добровољаца који су се борили за слободу своје отаџбине. Више од половине њих се никада није вратило својим породицама.
Једино братство нашег народа где год да живи у свету може да га спасе и изведе на пут опстанка и напретка. Путем братства, културе успели су да опстану народи попут Јевреја и других. Не постоји боља добротворна организација за то него Српски народни савез који негује традицију и културу нашег народа више од сто година на америчком континенту.“
Конкурс је отворен до 28. маја 2021. године.
Српски народни савез је најстарије српско добротворно друштво у САД-у које постоји од 1901. године. Његов главни циљ је неговање српске културе, традиције и наслеђа на америчком континенту. Савез помаже своје чланове, ученике и студенте у средњим школама и универзитетима, Српску православну цркву као и дечије црквене кампове, спортске, културне и друге манифестације које имају за циљ очување и промоцију српске културе и традиције. „Американски Србобран,“ гласило Српског народног савеза, најстарија је српска новина које излази у континуитету од 1906. године.
