„Sam naziv konferencije „SPONA – mediji i dijaspora“ govori o tome koliko je važno susretanje, povezivanje, razmena iskustava i razgovor o temama koje su aktuelne i značajne za Srbe, kako u regionu, tako i za celu dijasporu. Pokrajinska vlada je Fondu za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu dodelila nove nadležnosti, tako da se od januara ove godine i zvanično bavimo saradnjom sa Srbima u regionu. Činjenica da su Skupština AP Vojvodine i Pokrajinska vlada proširile nadležnosti Fonda, koji postoji od 2006. godine i koji se bavio isključivo programima od značaja za populaciju izbeglih i raseljenih lica, govori o tome da su institucije Republike Srbije prepoznale potrebu da se i sa nivoa pokrajinskih institucija ta saradnja unapredi i pruži podrška Srbima u zemljama regiona“, poručio je Duško Ćutilo.
Prvi od javnih poziva, koji je Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu raspisao i realizovao, odnosi se na podsticanje javnog informisanja na srpskom jeziku u zemljama regiona. Za tu namenu izdvojeno je 8.000.000 dinara. Osim ovoga izdvojeno je i 26.000.000 dinara za programe organizacija i institucija Srba u regionu. Fond je, nakon zemljotresa koji je pogodio Baniju, pružio podršku ljudima čiji su objekti oštećeni ili uništeni u Petrinji, Glini, ali i u Kostajnici u Republici Srpskoj. Za tu namenu Pokrajinska vlada je izdvojila 18.000.000 dinara. Za učenike, koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u Vukovarsko-sremskoj i Osječko-baranjskoj županiji u Hrvatskoj, Fond je izdvojio 5.000.000 dinara.
Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pruža podršku medijskoj delatnosti, koju realizuje kroz konkurse u oblasti komunikacija. Činjenica da se govori o posebnoj oblasti svedoči o tome da je uočena mogućnost pripadnika dijaspore i Srba u regionu, da putem medija u inostranstvu i različitih vidova informisanja doprinesu nacionalnoj samobitnosti u najširem smislu. S druge strane, putem ovog specifičnog kanala komunikacije naših ljudi u inostranstvu ka stranoj javnosti, šire se i poruke koje šalje naša javna diplomatija. Za ovu oblast, od strane Uprave odobren je ukupno 51 projekat, u iznosu od 15.210.000 dinara.
„Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, ali i Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski Fond za izbegla i raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu, svake godine opredeljuju podršku za medije i medijsku delatnost srpskih udruženja u inostranstvu i to je posebno značajno. Ovo naglašavam zato što je ovde reč o jedinom raspoloživom, redovnom izvoru finansiranja za podizanje u etar medijskih sadržaja u čijem je fokusu interes srpskog naroda i države. Ekonomska održivost ovako opredeljenih medija dolazi kasnije, uz posvećeni i dugotrajan rad i upornu borbu sa popularnim sadržajima, kojima je jedini kriterijum broj klikova“, istakla je Nikolina Milatović Popović.
S druge strane, medijski zakoni, informisanje srpskih građana koji žive van Republike Srbije prepoznaju kao segment javnog interesa, a informisanje srpskog naroda koji živi van Republike Srbije je zakonom predviđena obaveza za javne medijske servise.
„Nedavno smo u Novom Sadu na ovu temu razgovarali sa predstavnicima 40 zavičajnih udruženja koje je okupio Pokrajinski fond. Zamolili smo ih da prenesu dalje. Danas znamo da se Srpski glas daleko čuje. Iskustvo koje smo stekli, govori nam o snazi srpske zajednice u virtuelnom i realnom svetu, o načinu na koji informacija putuje, odjekuje i kako se vraća. Kvalitetna i konstantna dvosmerna komunikacija je najznačajnija“, poručila je pomoćnica direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
„Zadovoljstvo mi je što danas možemo da govorimo o jednoj važnoj temi, koja sve više dobija na značaju u našoj zemlji. To je tema srpske zajednice, svakog Srbina i svake Srpkinje, gde god da oni da žive. Takođe, potrebno je istaći značaj medija i uopšte informacija o njihovom životu koji je van Republike Srbije. Uloga medija u ovoj oblasti je višestruka. Pre svega, ona je infomativna i zahvaljujući različitim člancima i dobroj komunikaciji sa medijima mi možemo da predstavimo različite javne pozive, koje imamo kao institucija. Možemo da dođemo brže do naših ciljnih grupa i važno je da mediji informišu o jednom ovako velikom projektu, najvećem do sada, koji sprovodi Vlada Republike Srbije. U godini koja je srušila ceo svet na kolena, mi smo opredelili najveći budžet za projekat „Srbi za Srbe u regionu“ i po prvi put smo odvojili čak 73.900.000 dinara za 80 stipendija, za svakog onog Srbina i Srpkinju iz regiona, koji želi da dođe u svoju maticu, u svoju kuću, i da se školuje na našim univerzizetima“, rekla je narodna poslanica i članica Odbora za dijasporu Sanja Lakić.
Kako je naglasila narodna poslanica, nije to jedini projekat koji sprovodi Republika Srbija. Tu je i niz projekata koji sprovode različite institucije. Jedan od njih je i pilot projekat, koji bi trebalo da osnaži naš narod u regionu u oblasti privrede i poljoprivrede. Preko Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu obezbeđene su subvencije. Takođe, u saradnji sa Fondom za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu, ove godine je za decu iz regiona organizovan „Letnji kamp za srpsku decu“ iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
„Uloga medija je velika, zbog toga što mogu da budu jedan ravnopravan subjekat u projektima koji imaju istorijsku notu. Verujem da je projekat „Mini Šengena“, odnosno „Otvorenog Balkana“ lek za ovaj region. To je projekat u koji mediji mogu da udahnu dodatni život i da doista i narod shvati da je to i nada i odgovornost i velika obaveza za sve zemlje potpisnice i da predstavlja jednu novu istorijsku priliku“, istakla je Sanja Lakić.
Mediji u rasejanju – čvrsta spona sa maticom
Na konferenciji „Spona“ o medijima u rasejanju, ekspert za srpsko rasejanje dr Marko Lopušina, predstavio je svoju malu studiju o značaju tih medija za maticu Srbiju i sve Srbe sveta:
– Danas u dijaspori imamo preko 200 medija u 50 zemalja na planeti Zemlji. To je najviše srpskih medija u tuđini ikada u istoriji našeg naroda. Oni imaju čvrstu vezu sa otadžbinom. Šire patriotizam i jačaju nacionalni identitet
– Još 1813. godine u Beču su pokrenute prve Novine serpske. Danas bečki Srbi planirjau da nastave izdavanje ove prve srpske novine. U Pitsburgu je 1901. pokrenut Amerikanski srbobran.
Radio Čikago i list Srpsko ogledalo proslavili su nedavno četvrt veka postojanja. To sve govori dve stvari, da su srpski mediji nastali i razvijaju se u srpskom rasejanju, a drugo da su naši mediji u tuđini žilavi i jako živi.
– Bilo ih je 2010. godine oko 90 u 25 država sveta. Danas ih je preko 200 u 50 zemalja na planeti Zemlji. To je najviše srpskih medija u tuđini ikada u istoriji našeg naroda. Imamo ih tako brojne zato što Srbi u rasejanju jako žele da budu u stalnoj vezi sa maticom Srbijom.
Od 1966. godine iseljeni radnici u Evropi su se tri decenije bavili fudbalom. Potom su se 20 godina bavili folklorom. Nove generacije iseljenih se bave filmom, televizijom i drugim medijima. Imamo danas srpsku televiziju u Minhenu, Beču, Čikagu, Sidneju, Filadelfiji i drugim metropolama.
– Imamo stotinak listova naših organizacija („Naša reč“ u Rumuniji, „Sloboda“ u Čikagu“), crkvenih novina i časopisa parohija i eparhija i sajtova klubova, udruženja, društava, saveza. Sajt Srba u Mariboru posećuje 23 miliona ljudi. Imamo na desetine Fejsbuk stanica Srbi u Berlinu, Parizu, Stokholmu, Londonu, Torontu.
– Veze iseljenih Srba preko njihovih medija sa maticom Srbijom nikada nisu bile čvršće nego sada. Mediji u rasejanju su postali jako uticajni i važni za razvoj patriotizma u tuđini i za očuvanje nacionalnog identiteta.
Evo jednog svežeg primera:
Teslina naučna fodnacija iz Filadelfije, ima Tesla televiziju, koju koristi za razvoj i očuvanje srpskog nacionalnog idenititeta. Ona realizuju u saradnji sa maticom Srbijom, projekat Teslin narod o svim Srbima sveta. Radi se dokumentarni film i knjiga o slozi i jedinstvu srpskog naroda u otadžbinskim zemljama i na svim svetskim meridijanima. O tome za Tesla tv govore ugledni Srbi iz matice i rasejanja.
– Glavna teza ovog medijskog tv filma je da: spona našeg naroda trebalo bi da bude jedinstveni Srpski nacionalni program, koji će biti predstavljen u filmu, čija premijera se očekuje 10. jula 2020. godine na proslavi rođendana srpskog genija u SAD i u Srbiji.
– Može se srpskim medijima u dijaspori zameriti da nisu dovoljno profesionalni, da muče muku sa finansiranjem, da podležu čarima industrije zabave i senzacionalizma, da nedovoljno istražuju glavne probeleme srpske nacije, da nekad rade protiv sebe, odnosno napadaju SPC i njene vladike (u Njujorku), ali je to sporadično s obzirom na to da su ti mediji u suštini izvor istine o Srbiji i srpskom narodu u tuđim zemljama. Oni su često akteri velikih srpskih manifestacije, kao što su Dani srpske kulture u zemljama EU ili Festivali srpskog filma u Americi.
– Kako se zbog preterane komercijalizacije poslednjih godina u većini srpskih medija u matici sve slabije piše o srpskoj dijaspori, to je značaj srpskih medija u rasejanju još veći. I potreba za njima u dijaspori je sve veća. Nedavno je, na primer, ugašen portal Naši u svetu, ali je odmah iznikao drugi portal Rasejanje, koji se isključivo bavi ličnostima i događajima u srpskoj dijaspori.
– Mi treba da znamo da nema potpune istorije srpskog naroda bez života zagraničnih Srba. Naša kultura i pismenost su začeti u emigraciji. SPC veliki deo svoje istorije ima u inostranstvu, gde se danas nalazi većina od 40 eparhija SPC. I naša Crkva je postala zagranična, crkva srpske dijaspore.
– U dijaspori se danas nalazi „druga Srbija“, zemlja iseljenika, koja ima srpsku pamet i kapital, procenjen na 60 milijardi dolara.
– Srbija kao matica se trudi da vrati svoj iseljeni narod kući. U tom procesu uloga srpskih medija u rasejanju je veoma važna. Oni šire svest o potrebi da matica Srbija bude zdrava i napredna zemlja svih Srba sveta. Ti mediji su most i spona srpskog naroda na planeti Zemlji. A ima nas 11 miliona u 159 država sveta.
– Država Srbija i posebno Ministarstvo spoljnih poslova prepoznali su značaj naših medija u rasejanju za razvoj srpskog nacionalnog bića i naše matice. Sa njima Uprava za dijasporu i Srbe u rgeionu, a na primer, i RTS i Radio Beograd, ojačavaju stalne veze i sarađuju na zajedničkim projektima. RTS upravo slavi 30 godina svog Satelitskog programa za dijasporu.
Nadam se da će i Sporazum o saradnji koji su potpisali udruženje „Koreni“ i udruženje „Most“, biti nova spona matice i dijaspore, zaključuje Lopušina.
