„Сам назив конференције „СПОНА – медији и дијаспора“ говори о томе колико је важно сусретање, повезивање, размена искустава и разговор о темама које су актуелне и значајне за Србе, како у региону, тако и за целу дијаспору. Покрајинска влада је Фонду за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону доделила нове надлежности, тако да се од јануара ове године и званично бавимо сарадњом са Србима у региону. Чињеница да су Скупштина АП Војводине и Покрајинска влада прошириле надлежности Фонда, који постоји од 2006. године и који се бавио искључиво програмима од значаја за популацију избеглих и расељених лица, говори о томе да су институције Републике Србије препознале потребу да се и са нивоа покрајинских институција та сарадња унапреди и пружи подршка Србима у земљама региона“, поручио је Душко Ћутило.
Први од јавних позива, који је Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону расписао и реализовао, односи се на подстицање јавног информисања на српском језику у земљама региона. За ту намену издвојено је 8.000.000 динара. Осим овога издвојено је и 26.000.000 динара за програме организација и институција Срба у региону. Фонд је, након земљотреса који је погодио Банију, пружио подршку људима чији су објекти оштећени или уништени у Петрињи, Глини, али и у Костајници у Републици Српској. За ту намену Покрајинска влада је издвојила 18.000.000 динара. За ученике, који наставу похађају на српском језику и ћириличном писму у Вуковарско-сремској и Осјечко-барањској жупанији у Хрватској, Фонд је издвојио 5.000.000 динара.
Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону пружа подршку медијској делатности, коју реализује кроз конкурсе у области комуникација. Чињеница да се говори о посебној области сведочи о томе да је уочена могућност припадника дијаспоре и Срба у региону, да путем медија у иностранству и различитих видова информисања допринесу националној самобитности у најширем смислу. С друге стране, путем овог специфичног канала комуникације наших људи у иностранству ка страној јавности, шире се и поруке које шаље наша јавна дипломатија. За ову област, од стране Управе одобрен је укупно 51 пројекат, у износу од 15.210.000 динара.
„Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, али и Министарство културе и информисања, Покрајински Фонд за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону, сваке године опредељују подршку за медије и медијску делатност српских удружења у иностранству и то је посебно значајно. Ово наглашавам зато што је овде реч о једином расположивом, редовном извору финансирања за подизање у етар медијских садржаја у чијем је фокусу интерес српског народа и државе. Економска одрживост овако опредељених медија долази касније, уз посвећени и дуготрајан рад и упорну борбу са популарним садржајима, којима је једини критеријум број кликова“, истакла је Николина Милатовић Поповић.
С друге стране, медијски закони, информисање српских грађана који живе ван Републике Србије препознају као сегмент јавног интереса, а информисање српског народа који живи ван Републике Србије је законом предвиђена обавеза за јавне медијске сервисе.
„Недавно смо у Новом Саду на ову тему разговарали са представницима 40 завичајних удружења које је окупио Покрајински фонд. Замолили смо их да пренесу даље. Данас знамо да се Српски глас далеко чује. Искуство које смо стекли, говори нам о снази српске заједнице у виртуелном и реалном свету, о начину на који информација путује, одјекује и како се враћа. Квалитетна и константна двосмерна комуникација је најзначајнија“, поручила је помоћница директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
„Задовољство ми је што данас можемо да говоримо о једној важној теми, која све више добија на значају у нашој земљи. То је тема српске заједнице, сваког Србина и сваке Српкиње, где год да они да живе. Такође, потребно је истаћи значај медија и уопште информација о њиховом животу који је ван Републике Србије. Улога медија у овој области је вишеструка. Пре свега, она је инфомативна и захваљујући различитим чланцима и доброј комуникацији са медијима ми можемо да представимо различите јавне позиве, које имамо као институција. Можемо да дођемо брже до наших циљних група и важно је да медији информишу о једном овако великом пројекту, највећем до сада, који спроводи Влада Републике Србије. У години која је срушила цео свет на колена, ми смо определили највећи буџет за пројекат „Срби за Србе у региону“ и по први пут смо одвојили чак 73.900.000 динара за 80 стипендија, за сваког оног Србина и Српкињу из региона, који жели да дође у своју матицу, у своју кућу, и да се школује на нашим универзизетима“, рекла је народна посланица и чланица Одбора за дијаспору Сања Лакић.
Како је нагласила народна посланица, није то једини пројекат који спроводи Република Србија. Ту је и низ пројеката који спроводе различите институције. Један од њих је и пилот пројекат, који би требало да оснажи наш народ у региону у области привреде и пољопривреде. Преко Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону обезбеђене су субвенције. Такође, у сарадњи са Фондом за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, ове године је за децу из региона организован „Летњи камп за српску децу“ из Босне и Херцеговине и Хрватске.
„Улога медија је велика, због тога што могу да буду један равноправан субјекат у пројектима који имају историјску ноту. Верујем да је пројекат „Мини Шенгена“, односно „Отвореног Балкана“ лек за овај регион. То је пројекат у који медији могу да удахну додатни живот и да доиста и народ схвати да је то и нада и одговорност и велика обавеза за све земље потписнице и да представља једну нову историјску прилику“, истакла је Сања Лакић.
Медији у расејању – чврста спона са матицом
На конференцији „Спона“ о медијима у расејању, експерт за српско расејање др Марко Лопушина, представио је своју малу студију о значају тих медија за матицу Србију и све Србе света:
– Данас у дијаспори имамо преко 200 медија у 50 земаља на планети Земљи. То је највише српских медија у туђини икада у историји нашег народа. Они имају чврсту везу са отаџбином. Шире патриотизам и јачају национални идентитет
– Још 1813. године у Бечу су покренуте прве Новине серпске. Данас бечки Срби планирјау да наставе издавање ове прве српске новине. У Питсбургу је 1901. покренут Американски србобран.
Радио Чикаго и лист Српско огледало прославили су недавно четврт века постојања. То све говори две ствари, да су српски медији настали и развијају се у српском расејању, а друго да су наши медији у туђини жилави и јако живи.
– Било их је 2010. године око 90 у 25 држава света. Данас их је преко 200 у 50 земаља на планети Земљи. То је највише српских медија у туђини икада у историји нашег народа. Имамо их тако бројне зато што Срби у расејању јако желе да буду у сталној вези са матицом Србијом.
Од 1966. године исељени радници у Европи су се три деценије бавили фудбалом. Потом су се 20 година бавили фолклором. Нове генерације исељених се баве филмом, телевизијом и другим медијима. Имамо данас српску телевизију у Минхену, Бечу, Чикагу, Сиднеју, Филаделфији и другим метрополама.
– Имамо стотинак листова наших организација („Наша реч“ у Румунији, „Слобода“ у Чикагу“), црквених новина и часописа парохија и епархија и сајтова клубова, удружења, друштава, савеза. Сајт Срба у Марибору посећује 23 милиона људи. Имамо на десетине Фејсбук станица Срби у Берлину, Паризу, Стокхолму, Лондону, Торонту.
– Везе исељених Срба преко њихових медија са матицом Србијом никада нису биле чвршће него сада. Медији у расејању су постали јако утицајни и важни за развој патриотизма у туђини и за очување националног идентитета.
Ево једног свежег примера:
Теслина научна фоднација из Филаделфије, има Тесла телевизију, коју користи за развој и очување српског националног иденититета. Она реализују у сарадњи са матицом Србијом, пројекат Теслин народ о свим Србима света. Ради се документарни филм и књига о слози и јединству српског народа у отаџбинским земљама и на свим светским меридијанима. О томе за Тесла тв говоре угледни Срби из матице и расејања.
– Главна теза овог медијског тв филма је да: спона нашег народа требало би да буде јединствени Српски национални програм, који ће бити представљен у филму, чија премијера се очекује 10. јула 2020. године на прослави рођендана српског генија у САД и у Србији.
– Може се српским медијима у дијаспори замерити да нису довољно професионални, да муче муку са финансирањем, да подлежу чарима индустрије забаве и сензационализма, да недовољно истражују главне пробелеме српске нације, да некад раде против себе, односно нападају СПЦ и њене владике (у Њујорку), али је то спорадично с обзиром на то да су ти медији у суштини извор истине о Србији и српском народу у туђим земљама. Они су често актери великих српских манифестације, као што су Дани српске културе у земљама ЕУ или Фестивали српског филма у Америци.
– Како се због претеране комерцијализације последњих година у већини српских медија у матици све слабије пише о српској дијаспори, то је значај српских медија у расејању још већи. И потреба за њима у дијаспори је све већа. Недавно је, на пример, угашен портал Наши у свету, али је одмах изникао други портал Расејање, који се искључиво бави личностима и догађајима у српској дијаспори.
– Ми треба да знамо да нема потпуне историје српског народа без живота заграничних Срба. Наша култура и писменост су зачети у емиграцији. СПЦ велики део своје историје има у иностранству, где се данас налази већина од 40 епархија СПЦ. И наша Црква је постала загранична, црква српске дијаспоре.
– У дијаспори се данас налази „друга Србија“, земља исељеника, која има српску памет и капитал, процењен на 60 милијарди долара.
– Србија као матица се труди да врати свој исељени народ кући. У том процесу улога српских медија у расејању је веома важна. Они шире свест о потреби да матица Србија буде здрава и напредна земља свих Срба света. Ти медији су мост и спона српског народа на планети Земљи. А има нас 11 милиона у 159 држава света.
– Држава Србија и посебно Министарство спољних послова препознали су значај наших медија у расејању за развој српског националног бића и наше матице. Са њима Управа за дијаспору и Србе у ргеиону, а на пример, и РТС и Радио Београд, ојачавају сталне везе и сарађују на заједничким пројектима. РТС управо слави 30 година свог Сателитског програма за дијаспору.
Надам се да ће и Споразум о сарадњи који су потписали удружење „Корени“ и удружење „Мост“, бити нова спона матице и дијаспоре, закључује Лопушина.
