Та дигитална словарица помаже деци, посебно оној која живе ван матице, да лакше уче азбуку. Потреба да створи „Вукову ћириличну барку” дошла је, како Оташевић каже, као одговор на преломни тренутак кад нове технологије стварају нове речи.
„Те нове речи нико ни не преводи на свој језик и када је у претрази на интернету доминацију преузело латинично писмо” каже Оташевић.
Према њеним речима „више него икада морамо да дамо лични допринос у очувању наше традиције и ћирилчног писма”.
„Инспирацију сам нашла не само у Питсбургу где се на Универзитету налази део који слави дело Доситеја Обрадовића и Петра Петровића Његоша, већ и у Атланти у Музеју ауторке романа „Прохујало са вихором” Маргарет Митчел у чијој поставци поносно стоји и издање те књиге штампане на ћирилици” каже Оташевић.
Књижевница напомиње да је „Вукова ћирлична барка” део дигиталне – интернет Јутјуб трилогије.
„Први део трилогије чине само слова и животиње а чије називе изговарају мушки и женски глас како би деца добила осећај за родове јер је најмлађима која живе далеко од Србије то најтеже да савладају”, рекла је Оташевић која је добитница и прве награде Матице исељеника „Растко Петровић” установљене за дечју књижевност поводом седам деценија постојања те најстарије институције која брине о српском народу ван граница Србије.
Други део су, додала је, кратке шаљиве песмице посвећене сваком слову а кроз које ће деца научити и о Алигатору Муји, најстаријем становнику Бео Зоо врта, Џивџану, симболу Београда или Уљешури која је инспирација за књигу Моби Дик.
„Трећи део биће посвећен самом Вуку Караџићу (1787 – 1864). Биће то прича прилагођена деци нижих разреда. Она нашег великог реформатора приказује из угла несавршеног дечака, који је изабрао да створи најсавршеније писмо на свету, у енциклопедији Британика описано као једно од ‘најједноставнијих и најлогичнијих система изговора’”, каже Оташевић.
Ово бесплатно представљено је на 66. Међународном сајму књига, заједно са делима писаца из дијаспоре, са америчког и европског континета, на скупу у организацији Управе за сарадњу са дијаспором коју је отворио директор Арно Гујон.
Према речима Оташевић, додатну мотивацију дала јој је и порука патријарха Портфирија из Вуковог родног Тршића, са 90. јубиларног Вуковог сабора да је важно да сачувамо свој језик, јер кроз њега чувамо свој идентитет.
Сивлија Оташевић аутор је и креативне онлајн пречице „Цака за ђака”, која најмлађима треба да помогне у стицању вештина за писање писмених задатака.
Њене књиге „Плуркини мускетари” и „Олимпијски сан” београдски ђаци прогласили су на годишњем Конкурсу дечије критике за најбоље и доделили им награду „Доситејево перо”
Оташевић је написала и дечју представу „Ко се задњи смеје” за Српско драмско позориште у Чикагу недавно основано при Цркви светог Николе а које је отворено за сарадњу са позориштима из Србије, Републике Српске и читаве дијаспоре, посебно онима из Канаде у жељи да заједнички организују Дане српског позоришта на америчком континенту.
