Centralna manifestacija kojom se u našoj zemlji obeležava Dan maternjeg jezika održana je u Kovačici. U toj opštini zvanično su u upotrebi srpski, slovački, mađarski i rumunski, a u nastavi i romski. Unesko poručuje da je najvažnije da obrazovanje u ranom uzrastu bude na maternjem jeziku, a to je ovde omogućeno svima.
„Obrazovanje na više jezika, koje se svakodnevno odvija na teritoriji opštine Kovačica, primer je kako se Uneskov cilj može ispuniti, ali i obezbediti održivi razvoj“, poručuje predsednik Opštine Kovačica Jaroslav Hrubek.
Iz Nacionalnog komiteta za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović ističe da Unesko duboko veruje da su multilingvalna i multikulturalna društva koja podstiču solidarnost među ljudima, toleranciju, razumevanje i dijalog.
Ta poruka čula se i u Novom Pazaru gde su učenici osnovnih i srednjih škola dobili više od 3.000 lektira.
„Jako nam je značajno kada imamo priliku da promovišemo knjige, da ih delimo i da na taj način ‘forsiramo’ maternji jezik“, kaže predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća Misala Pramenović.
Obrazovanje na osam jezika manjina
Da Srbija čuva jezičku raznovrsnost svedoči i podatak da je osim na srpskom, obrazovanje dostupno i na osam jezika nacionalnih manjina. Za naše učenike koji su manjina u drugim zemljama, Vlada Srbije spremila je bukvare, lektire, a najavljena je i obnova biblioteka kojih ima više od 500 u dijaspori.
„Program onlajn nastave srpskog jezika za učenike iz dijaspore, omogućiće u saradnji sa Ministarstvom prosvete, da materijal za učenje našeg jezika bude dostupan svima, bez obzira gde žive i gde se nalaze u ovom trenutku“, objašnjava ministar bez portfelja Đorđe Milićević.
Ministarstvo prosvete u 16 stranih država, organizovalo je dopunsku nastavu koju pohađa više od 7.600 učenika i vodi gotovo stotinu nastavnika.
„Današnji dan je dobar povod da govorimo o ovoj temi. O njoj treba da govorimo svakodnevno, ali i da imamo na pameti inspirativnu poruku Duška Radovića ‘volite srpski jezik svakog dana pomalo, srpski jezik nema nikoga drugog osim nas'“, ističe državni sekretar Ministarstva prosvete Zoran Kasalović.
Najvažniji simbol – ćirilica
Jezik se, kažu lingvisti, najbolje čuva čitanjem i svakodnevnim korišćenjem.
„Možemo govoriti o ugroženosti na dva plana. Broj govornika srpskog jezika nije toliko mali da bi srpski jezik izumro, kao što se dešava sa mnogim jezicima sveta. Kako govorimo – to je drugi plan ugrožavanja, da li vulgarizujemo jezik, banalizujemo ga, upotrebljavamo žargone“, poručuje iz Instituta za srpski jezik SANU, dr Marina Nikolić.
Ne zaboravimo, jedan od najvažijih simbola našeg identiteta je i ćirilica, koja se sve manje koristi.
