Централна манифестација којом се у нашој земљи обележава Дан матерњег језика одржана је у Ковачици. У тој општини званично су у употреби српски, словачки, мађарски и румунски, а у настави и ромски. Унеско поручује да је најважније да образовање у раном узрасту буде на матерњем језику, а то је овде омогућено свима.
„Образовање на више језика, које се свакодневно одвија на територији општине Ковачица, пример је како се Унесков циљ може испунити, али и обезбедити одрживи развој“, поручује председник Општине Ковачица Јарослав Хрубек.
Из Националног комитета за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић истиче да Унеско дубоко верује да су мултилингвална и мултикултурална друштва која подстичу солидарност међу људима, толеранцију, разумевање и дијалог.
Та порука чула се и у Новом Пазару где су ученици основних и средњих школа добили више од 3.000 лектира.
„Јако нам је значајно када имамо прилику да промовишемо књиге, да их делимо и да на тај начин ‘форсирамо’ матерњи језик“, каже председница Бошњачког националног вијећа Мисала Праменовић.
Образовање на осам језика мањина
Да Србија чува језичку разноврсност сведочи и податак да је осим на српском, образовање доступно и на осам језика националних мањина. За наше ученике који су мањина у другим земљама, Влада Србије спремила је букваре, лектире, а најављена је и обнова библиотека којих има више од 500 у дијаспори.
„Програм онлајн наставе српског језика за ученике из дијаспоре, омогућиће у сарадњи са Министарством просвете, да материјал за учење нашег језика буде доступан свима, без обзира где живе и где се налазе у овом тренутку“, објашњава министар без портфеља Ђорђе Милићевић.
Министарство просвете у 16 страних држава, организовало је допунску наставу коју похађа више од 7.600 ученика и води готово стотину наставника.
„Данашњи дан је добар повод да говоримо о овој теми. О њој треба да говоримо свакодневно, али и да имамо на памети инспиративну поруку Душка Радовића ‘волите српски језик сваког дана помало, српски језик нема никога другог осим нас'“, истиче државни секретар Министарства просвете Зоран Касаловић.
Најважнији симбол – ћирилица
Језик се, кажу лингвисти, најбоље чува читањем и свакодневним коришћењем.
„Можемо говорити о угрожености на два плана. Број говорника српског језика није толико мали да би српски језик изумро, као што се дешава са многим језицима света. Како говоримо – то је други план угрожавања, да ли вулгаризујемо језик, банализујемо га, употребљавамо жаргоне“, поручује из Института за српски језик САНУ, др Марина Николић.
Не заборавимо, један од најважијих симбола нашег идентитета је и ћирилица, која се све мање користи.
