Sporazum o saradnji između Matice srpske i Srpskog kulturnog centra potpisan 2014. godine dobio je novi zamah oličen u organizaciji novog programa pod nazivom „Mesec Matice srpske u Vukovaru”. Svi programi biće posvećeni predstavljanju rada ove najstarije, najpoznatije i najvažnije srpske kulturne institucije. Tako će i vukovarska publika kojoj je kultura pri srcu imati priliku da se tokom celog marta druži sa najeminentnijim predstavnicima Matice srpske, da se upozna sa novim književnim izdanjima kao i sa radom ove ustanove koja brine o kulturnom životu Srba ne samo u Srbiji nego i zemljama okruženja i u rasejanju.
– Ovaj program rezultat je zajedničkih nastojanja da sporazum o saradnji između naše dve ustanove potpisan 2014. godine ne bude samo mrtvo slovo na papiru nego da ta saradnja bude zaista živa i delatna. Mi smo i ranije imali dosta dobru saradnju, promovisali smo u našem centru dosta matičinih izdanja, a ljudi iz Matice srpske koji su ovde gostovali poklonili su nam dosta vrednih knjiga koje je ova kulturna ustanova publikovala. Ovaj program osmišljen je kako bi rad Matice srpske predstavili ovde na još bolji i sveobuhvatniji način pogotovo ako imamo u vidu da je jedan od njenih osnivača rođen upravo ovde u našoj okolini, odnosno u Trpinji. Radi se naravno o Josifu Milovuku i želja nam je bila da i na tu činjenicu stavimo poseban akcenat. Dakle, u Srpskom kulturnom centru ćemo se svake srede, kada mi obično u našem prostoru održavamo programe, družiti sa ljudima iz Matice srpske koji će nam predstavljati i Maticu i njihov rad, a i mi ćemo takođe imati priliku da u Matici srpskoj predstavimo rad naše ustanove, odnosno Srpskog kulturnog centra – rekao je tim povodom direktor vukovarskog SKC-a Srđan Sekulić.
Gosti Srpskog kulturnog centra na prvom programu održanom sinoć bili su predsednik Matice srpske Dragan Stanić, upravnik biblioteke Matice srpske Selimir Radulović i književnik Zoran Đerić.
– U Vukovar smo došli kako bi ljude ovde uverili da nisu sami i da u kulturi možemo biti zajedno ma gde da živimo i da kulturne vrednosti koje imamo čuvamo bez obzira na to koliko smo udaljeni od svoje matice, a pogotovo ovde gde smo tako blizu i gde živimo na isti način i gde smo u stalnoj komunikaciji. Ovde smo ispričali priču o Letopisu Matice srpske kao o jednom jedinstvenom, unikatnom fenomenu jer prema podacima kojima raspolažemo i koje još uvek proveravamo u svetu ne postoji časopis koji kontinuirano, bez prekida, izlazi toliko koliko izlazi Letopis, od 1824. godine. Prekida je, istina, bilo, ali oni su bili prisilni kao što su na primer bili svetski ratovi ili Velika revolucija 1848. ili prekid izazvan intervencijom Ugarske vlade koja je 1835. godine htela da ukine Maticu srpsku. Međutim, časopis nikad od svoje volje nije prestao da izlazi. To svedoči i o tome koliko mi kao narod možemo da budemo dovoljno uporni i dovoljno usredsređeni na ono što je važno za naš, i to naš dostojanstveni opstanak, kao što nam kultura uvek pokazuje čak i u prilikama koje izgledaju zaista bezizlazne – istakao je predsednik Matice srpske Dragan Stanić i naglasio da je uloga Matice da kontinuiranom akcijom i svešću o vlastitom kulturnom i nacionalnom identitetu te vrednostima koje Srbi kao narod imaju upućuje na deljenje tih vrednosti sa svim ljudima sveta i pripadnicima različitih nacija.
Sa radom i kulturnim bogatstvom Biblioteke Matice srpske okupljenu publiku upoznao je njen upravnik Selimir Radulović, a više o samom Letopisu rekao je književnik i član uredništva časopisa dr Zoran Đerić.
– Ovaj časopis će nagodinu proslaviti svoju dvestotu godišnjicu, dakle on je već dva veka prisutan u svetu književnosti, ali i šire kada je u pitanju srpski jezik i kultura. Osnovan je i izlazio je najpre u Pešti, zatim Beču da bi se posle prebacio u Novi Sad gde i danas izlazi. On je i jedini časopis u Evropi i svetu koji ima takav kontinuitet tako da s ponosom možemo da kažemo da je to najstariji književni časopis na svetu. Kada je u pitanju njegov sadržaj možemo, opet s ponosom, da istaknemo da je u njemu objavljivano ono najvrednije i najaktuelnije u našoj književnosti. Saradnici su slali svoje priloge iz svih krajeva u kojima Srbi žive iako je najviše saradnika upravo iz Vojvodine jer je odatle i potekla ideja o njegovom pokretanju. Ono što je u njemu najvrednije je upravo ta potreba da se piše i govori o svetu oko sebe i o svom narodu, potreba da se on zalaže za svoj jezik i kulturu i da se pokreću teme koje su važne za naciju tako da se može reći da Letopis nije samo književni časopis nego da je on pratio i da prati sve ono što je kroz istoriju vezano za srpski narod sa kojim je delio i zajedničku sudbinu – rekao je između ostalog Đerić.
Poseta Generalnom konzulatu Republike Srbije u Vukovaru i Trpinji, rodnom mestu Josifa Milovuka
Gosti iz Matice srpske posetu Vukovaru započeli su odlaskom u Generalni konzulat Republike Srbije gde ih je primila konzul Ljudmila Ostojić koja ih je upoznala sa radom i aktivnostima srpskog diplomatskog predstavništva u ovom delu Hrvatske. Konzulka Ostojić ponudila je Matici srpskoj i Srpskom kulturnom centru pomoć oko organizacije zajedničkih programa kao i pomoć oko distribucije i prenosa književne građe.
Nakon konzulata predstavnici Matice srpske uputili su se za Trpinju gde su ih u tamošnjoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg primili jerej Marko Šukunda, đakon Radovan Arsenović kao i načelnik opštine Trpinja Miroslav Palić. Trpinjski sveštenici upoznali su ih sa istorijom njihovog hrama kao i sa duhovnim i kulturnim vrednostima koje ova crkva pod svojim svodom čuva. Gosti su za zanimanjem pratili izlaganje đakona Aresenovića i razgledali crkvu koja nakon obnove unutrašnjosti još uvek nije ikonopisana te ponudili pomoć oko organizacije eventualnog prikupljanja sredstava za tu potrebu.
Potom su posetili Parohijski dom na kom je 2001. godine postavljena spomen-ploča jednom od osnivača Matice srpske Josifu Milovuku.
– U Trpinji sam bio i tada kada je ta spomen-ploča postavljana i priča o Josifu Milovuku je uvek prisutna u Matici srpskoj i uvek pominjemo da je on iz Trpinje. I na taj način pokazujemo da su se Srbi u Pešti prilikom osnivanja Matice 1826. godine skupili sa različitih prostora. Iz najudaljenijeg prostora, iz dalmatinskog zaleđa, stigao je Jovan Demetrović dok su ostali bili sa ovog našeg panonskog prostora. Zajedničko im je bilo to da su razvijali tu svest o srpskoj kulturi od Pešte do Černe Gore, kako se to nekada govorilo. Mi taj naš duhovni prostor danas možemo i da proširimo i da kažemo da je on određen severnom tačkom Sent Andrejom i južnom Sveta Gora Hilandar. Možemo reći da na zapadu idemo do Jadrana i na istok gde imamo tragova o našem stanovništvu sve tamo do Carigrada. Uzmemo li u obzir i naše rasejanje vidimo koliko nam je važna kultura koja se ne ograničava teritorijalno nego kulturnim kodovima koje svi mi negujemo i da možemo da živimo na naš autentičan način, da negujemo i našu veru i svest o tome ko su bili naši znameniti ljudi poput Tesle, Pupina, Sv. Save, Karađorđa, Miloša Obrenovića kakve smo vrednosti negovali u prošlosti, kakve negujemo sada, a kakve treba da negujemo u budućnosti. Možda je taj prostor i taj narod samo virtualan, ali će i na takav virtualan način ta fizička supstanca našeg naroda sigurno biti očuvana – zaključio je profesor Stanić.
Goste je u opštinskom prostoru primio i načelnik opštine Trpinja Miroslav Palić koji ih je upoznao sa prilikama u kojima živi stanovništvo ove teritorijalno najveće opštine sa većinskim srpskim življem.
Predstojeći programi u okviru Meseca Matice srpske
Mesec matice srpske biće nastavljen već u sredu 8. marta, ali ovaj put u Novom Sadu gde će u sedištu Matice srpske biti predstavljen Zbornik radova sa naučnog skupa koji je 2018. godine na stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata održan u organizaciji Srpskog kulturnog centra.
Nedelju dana kasnije, odnosno 15. marta u prostorijama SKC-a biće predstavljena knjiga „Porodica Dunđerski – građanska kultura srpske Vojvodine” o kojoj će govoriti upravnica rukopisnog odeljenja Matice srpske Zorica Hadžić, upravnica poslova Matice srpske Jelena Veselinov i generalni sekretar Matice Milan Micić.
Knjiga „Peter Handke ili pravda za čoveka i čovečnost” biće predstavljena 22. marta, a gosti će ponovo biti Dragan Stanić i Selimir Radulović kao i predsednica Omladinskog odbora Matice srpske Jelena Marićević Balać.
Mesec Matice srpske u Vukovaru završiće 29. marta predstavljanjem manifestacije „Dani Miloša Crnjanskog” o kojoj će govoriti Perica Milutin i Zoran Đerić, a predavanje pod nazivom „Crnjanski i film” održaće istoričar književnosti Sava Damjanov. U programu će učestvovati i pesnici Đorđe Pisarev, ValentinaČizmar i Franja Petrinović.
Svi programi koji će biti održani u prostorijama SKC-a u Vukovaru počinju u 19 časova.
