Споразум о сарадњи између Матице српске и Српског културног центра потписан 2014. године добио је нови замах оличен у организацији новог програма под називом „Месец Матице српске у Вуковару”. Сви програми биће посвећени представљању рада ове најстарије, најпознатије и најважније српске културне институције. Тако ће и вуковарска публика којој је култура при срцу имати прилику да се током целог марта дружи са најеминентнијим представницима Матице српске, да се упозна са новим књижевним издањима као и са радом ове установе која брине о културном животу Срба не само у Србији него и земљама окружења и у расејању.
– Овај програм резултат је заједничких настојања да споразум о сарадњи између наше две установе потписан 2014. године не буде само мртво слово на папиру него да та сарадња буде заиста жива и делатна. Ми смо и раније имали доста добру сарадњу, промовисали смо у нашем центру доста матичиних издања, а људи из Матице српске који су овде гостовали поклонили су нам доста вредних књига које је ова културна установа публиковала. Овај програм осмишљен је како би рад Матице српске представили овде на још бољи и свеобухватнији начин поготово ако имамо у виду да је један од њених оснивача рођен управо овде у нашој околини, односно у Трпињи. Ради се наравно о Јосифу Миловуку и жеља нам је била да и на ту чињеницу ставимо посебан акценат. Дакле, у Српском културном центру ћемо се сваке среде, када ми обично у нашем простору одржавамо програме, дружити са људима из Матице српске који ће нам представљати и Матицу и њихов рад, а и ми ћемо такође имати прилику да у Матици српској представимо рад наше установе, односно Српског културног центра – рекао је тим поводом директор вуковарског СКЦ-а Срђан Секулић.
Гости Српског културног центра на првом програму одржаном синоћ били су председник Матице српске Драган Станић, управник библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и књижевник Зоран Ђерић.
– У Вуковар смо дошли како би људе овде уверили да нису сами и да у култури можемо бити заједно ма где да живимо и да културне вредности које имамо чувамо без обзира на то колико смо удаљени од своје матице, а поготово овде где смо тако близу и где живимо на исти начин и где смо у сталној комуникацији. Овде смо испричали причу о Летопису Матице српске као о једном јединственом, уникатном феномену јер према подацима којима располажемо и које још увек проверавамо у свету не постоји часопис који континуирано, без прекида, излази толико колико излази Летопис, од 1824. године. Прекида је, истина, било, али они су били присилни као што су на пример били светски ратови или Велика револуција 1848. или прекид изазван интервенцијом Угарске владе која је 1835. године хтела да укине Матицу српску. Међутим, часопис никад од своје воље није престао да излази. То сведочи и о томе колико ми као народ можемо да будемо довољно упорни и довољно усредсређени на оно што је важно за наш, и то наш достојанствени опстанак, као што нам култура увек показује чак и у приликама које изгледају заиста безизлазне – истакао је председник Матице српске Драган Станић и нагласио да је улога Матице да континуираном акцијом и свешћу о властитом културном и националном идентитету те вредностима које Срби као народ имају упућује на дељење тих вредности са свим људима света и припадницима различитих нација.
Са радом и културним богатством Библиотеке Матице српске окупљену публику упознао је њен управник Селимир Радуловић, а више о самом Летопису рекао је књижевник и члан уредништва часописа др Зоран Ђерић.
– Овај часопис ће нагодину прославити своју двестоту годишњицу, дакле он је већ два века присутан у свету књижевности, али и шире када је у питању српски језик и култура. Основан је и излазио је најпре у Пешти, затим Бечу да би се после пребацио у Нови Сад где и данас излази. Он је и једини часопис у Европи и свету који има такав континуитет тако да с поносом можемо да кажемо да је то најстарији књижевни часопис на свету. Када је у питању његов садржај можемо, опет с поносом, да истакнемо да је у њему објављивано оно највредније и најактуелније у нашој књижевности. Сарадници су слали своје прилоге из свих крајева у којима Срби живе иако је највише сарадника управо из Војводине јер је одатле и потекла идеја о његовом покретању. Оно што је у њему највредније је управо та потреба да се пише и говори о свету око себе и о свом народу, потреба да се он залаже за свој језик и културу и да се покрећу теме које су важне за нацију тако да се може рећи да Летопис није само књижевни часопис него да је он пратио и да прати све оно што је кроз историју везано за српски народ са којим је делио и заједничку судбину – рекао је између осталог Ђерић.
Посета Генералном конзулату Републике Србије у Вуковару и Трпињи, родном месту Јосифа Миловука
Гости из Матице српске посету Вуковару започели су одласком у Генерални конзулат Републике Србије где их је примила конзул Људмила Остојић која их је упознала са радом и активностима српског дипломатског представништва у овом делу Хрватске. Конзулка Остојић понудила је Матици српској и Српском културном центру помоћ око организације заједничких програма као и помоћ око дистрибуције и преноса књижевне грађе.
Након конзулата представници Матице српске упутили су се за Трпињу где су их у тамошњој цркви Вазнесења Господњег примили јереј Марко Шукунда, ђакон Радован Арсеновић као и начелник општине Трпиња Мирослав Палић. Трпињски свештеници упознали су их са историјом њиховог храма као и са духовним и културним вредностима које ова црква под својим сводом чува. Гости су за занимањем пратили излагање ђакона Аресеновића и разгледали цркву која након обнове унутрашњости још увек није иконописана те понудили помоћ око организације евентуалног прикупљања средстава за ту потребу.
Потом су посетили Парохијски дом на ком је 2001. године постављена спомен-плоча једном од оснивача Матице српске Јосифу Миловуку.
– У Трпињи сам био и тада када је та спомен-плоча постављана и прича о Јосифу Миловуку је увек присутна у Матици српској и увек помињемо да је он из Трпиње. И на тај начин показујемо да су се Срби у Пешти приликом оснивања Матице 1826. године скупили са различитих простора. Из најудаљенијег простора, из далматинског залеђа, стигао је Јован Деметровић док су остали били са овог нашег панонског простора. Заједничко им је било то да су развијали ту свест о српској култури од Пеште до Черне Горе, како се то некада говорило. Ми тај наш духовни простор данас можемо и да проширимо и да кажемо да је он одређен северном тачком Сент Андрејом и јужном Света Гора Хиландар. Можемо рећи да на западу идемо до Јадрана и на исток где имамо трагова о нашем становништву све тамо до Цариграда. Узмемо ли у обзир и наше расејање видимо колико нам је важна култура која се не ограничава територијално него културним кодовима које сви ми негујемо и да можемо да живимо на наш аутентичан начин, да негујемо и нашу веру и свест о томе ко су били наши знаменити људи попут Тесле, Пупина, Св. Саве, Карађорђа, Милоша Обреновића какве смо вредности неговали у прошлости, какве негујемо сада, а какве треба да негујемо у будућности. Можда је тај простор и тај народ само виртуалан, али ће и на такав виртуалан начин та физичка супстанца нашег народа сигурно бити очувана – закључио је професор Станић.
Госте је у општинском простору примио и начелник општине Трпиња Мирослав Палић који их је упознао са приликама у којима живи становништво ове територијално највеће општине са већинским српским живљем.
Предстојећи програми у оквиру Месеца Матице српске
Месец матице српске биће настављен већ у среду 8. марта, али овај пут у Новом Саду где ће у седишту Матице српске бити представљен Зборник радова са научног скупа који је 2018. године на стогодишњицу од завршетка Првог светског рата одржан у организацији Српског културног центра.
Недељу дана касније, односно 15. марта у просторијама СКЦ-а биће представљена књига „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” о којој ће говорити управница рукописног одељења Матице српске Зорица Хаџић, управница послова Матице српске Јелена Веселинов и генерални секретар Матице Милан Мицић.
Књига „Петер Хандке или правда за човека и човечност” биће представљена 22. марта, а гости ће поново бити Драган Станић и Селимир Радуловић као и председница Омладинског одбора Матице српске Јелена Марићевић Балаћ.
Месец Матице српске у Вуковару завршиће 29. марта представљањем манифестације „Дани Милоша Црњанског” о којој ће говорити Перица Милутин и Зоран Ђерић, а предавање под називом „Црњански и филм” одржаће историчар књижевности Сава Дамјанов. У програму ће учествовати и песници Ђорђе Писарев, Валентина Чизмар и Фрања Петриновић.
Сви програми који ће бити одржани у просторијама СКЦ-а у Вуковару почињу у 19 часова.
