U pozdravnom govoru generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić, istakao je da je ova prestižna nagrada osnovana 1964. godine, na stogodišnjicu rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, kada je proglašena za nacionalnu instituciju kulture, zajedno sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Maticom srpskom, Vukovom i Dositejevom zadužbinom, Kolarcem i Srpskom književnom zadrugom.
„Žiri je sve odluke doneo jednoglasno, u punom uverenju, da smo se zaista opredelili za one koji su svojim delom do sada ponajviše doprineli raznim oblastima kulture srpskoga naroda i Srbije“, rekao je prof. dr Darko Tanasković.
U ime slavodobitnika, književnika Miroslava Aleksića, Zorana Bognara i Miomira Nešića, fotografa Stanka Kostića, Vajara Milutina Rankovića i Ljubiše Mančića, bibliotekara Žakline Nikolić, istoričarke književnosti Žanete Đukić Perišić, istoričara Aleksandra Rastovića, muzičkih umetnika braće Teofilović i dobitnika Izuzetne Vukove nagrade Matične valjevske biblioteke „Ljuba Nenadović“, filmskog radnika Dragoljuba Dragana Elčića, Milorada Vučelić i Zorana Avramovića, zahvalio se upravo profesor Avramović.
„U srpskoj kulturi je to jedna od najvažnijih i najvećih nagrada zato što je srpska kultura napravila jedan zaokret, ne samo u filologiji, već i u društvu i kulturi uopšte, a i u politici“, rekao je prof. Avramović.
„Kad sam progovorio, progovorio sam na Vukovom jeziku, kad sam počeo da pišem pisao sam vukovskim jezikom i ovo mi je zaista, veliko priznanje. Ima li većeg priznanja nego i da sam mislio ćirilicom, mislio na Vukovom pismu i pisao i govorio i zapamtio, naravno geslo tog jezika tako da mi je to veliko priznanje… Nema tradicije ukupne, ni epske, da to Vuk nije sačuvao“, rekao je Milorad Vučelić.
U ulozi moderatora bila je dramska umetnica Biljana Đurović.
