Susrete je otvorila Desa Burazor Aslanidis, osnivač i prva predsednica Društva, koja je pozvala prisutne da minutom ćutanja, odaju poštu stradalim u masakrima u O.Š. „Vladislav Ribnikar“ i u Opštini Mladenovac. Objasnila je da zbog svih tih nemilih događaja u našoj zemlji, u programu neće biti zastupljeni muzički sadržaji. Upoznala je prisutne sa mnogobrojnim kulturnim i prosvetnim aktivnostima koje je realizovala, zajedno sa svojim saradnicima. Napomenula je da će obeležavanje četvorogodišnjice rada i delovanja SKPD“Prosvjeta“ biti u septembru ove godine, u prostorijama Konzulata Republike Srbije u Štutgartu.
„“Prosvjeta“ – odbor u Štutgartu“ je zvanično osnovan 20. maja 2019. godine, a pre toga smo delovali kao Inicijativni odbor od 2017. godine. Svih ovih proteklih godina, Društvo koje sam osnovala i na čijem sam čelu, zajedno sa svojim saradnicima, koji su prihvatili ideju da „Prosvjeta“ zaživi na ovim prostorima, organizovalo je različite kulturne manifestacije, na čemu im se iskreno zahvaljujem, a ovom prilikom ću nabrojati samo neke od njih: obeležili smo 100 godina od kraja Velikog rata, 2018. godine, prigodnim predavnjem istoričara dr Darija Vidojkovića iz Ravesburga, poznata spisateljica Olivera Budimir iz Beograda promovisala je svoje romane „Uvir na izviru“ i „Lavirint života“ o tragičnim događajima na Kosovu i Metohiji, autorka iz Beča akademik prof. Svetlana Matić predstavila je svoja književna ostvarenja 2017. godine, u prostorijama Konzulata Republike Srbije u Štutgartu, poeziju za decu i odrasle predstavio je u Štutgartu i pesnik Ljubiša Simić, koji je 20 godina bio na čelu udruženja pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta, zajedno sa profesorkom srpskog jezika i književnosti Bogdanom Brezovac, sekretarom Društva i đacima dopunske škole iz Vinendena, organizovali smo 2020. godine, posetu Srpskom vojničkom groblju u Ulmu, gde je sahranjeno 142 vojnika iz Prvog svetskog rata; u julu 2020. godine, Udruženje je organizovalo sastanak i program, koji je nazvan „Muzikom i poezijom u borbi protiv korone“; Realizovali smo susrete pisaca u čast Ivi Andriću 2022. godine u konzulatu Republike Srbije, a posetili smo i Šilerov muzej u Vajmaru, posvećen Johanu Fridrihu Šileru, koji je bio lekar, nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar,“ istakla je Desa Burazor Aslanidis.
Prisutnima se obratio i generalni konzul Republike Srbije u Štutgartu, gospodin Dragan Dimitrijević, koji je istog dana priredio prijem za delegaciju, koju su činili Desa Burazor, Vanja Bulić, Bogdana Brezovac i prof. Svetlana Matić.
Desa Burzor se zahvalila generalnom konzulu na podršci i uručila mu prigodnu zahvalnicu. Konzul Dimitrijević je u svom obraćanju, između ostalog, rekao, da je cilj Konzulata da organizuje sa našim udruženjima zajedničke akcije i projekte. Apelovao je na prisutne i sve one koji se bave prosvetom, da ostanu na tom putu. Posebno je podvukao značaj dopunskih škola, jer, kako je rekao, naša deca treba da gledaju na svoju zemlju, kao na jedinu zemlju i zato moramo da ih edukujemo u tom pravcu. Poželeo je piscima prijatno druženje i obećao svoju ličnu podršku u budućim kulturnim aktivnostima.
Program je bio dvojezičan na srpskom i nemačkom. Gost iz Foruma Kultura grada Štutgarta koji je finansijski, zajedno sa Ministarstvom kulture, podržavao rad Prosvjete svih ovih godina, gospodin Daniel Mihalos, izrazio je zadovoljstvo što ima priliku da prisustvuje Susretu pisaca i poželeo „Prosvjeti“ mnogo uspeha u daljem radu. Predsednica Prosvjete mu se zahvalila na svemu što je Forum kultura učinio za Društvo na čijem je ona čelu i uručila mu Zahvalnicu.
Specijalan gost večeri bio je Vanja Bulić, srpski novinar, književnik i TV voditelj. Bulić je ovom prilikom, predstavio svoja mnogobrojna književna ostvarenja, među kojima su: Teslina pošiljka, Viza za nebo, Simeonom pečat, Jovanovo zaveštanje,Milutinov greh, Dušanova kletva i druge. Naglasio je da je veoma značajno da pisci grade kulturu i da zadrže duh naroda kome pripadaju. Istakao je da naša deca ne treba da zaborave srpski jezik i da znaju ko su i šta su. Govoreći o svojim delima, istakao je da sve knjige imaju istorijski i trilerski deo, za koga tvrde da je Bulić prepisao stvarnost.
Podvukao je da je Miroslavljevo jevanđelje uvršćeno u 120 najvrednijih pokretnih dobara u istoriji ljudske civilizacije.
„Jevanđelje je samo jedno. To su svedočenja četiri apostola o životu i delu Isusa Hrista… Kada dođete u Hilandar i pitate monahe za Miroslavljevo jevanđelje, monasi se zaplaču i prekrste. Miroslavljevo jevanđelje je u Hilandaru bilo 8 vekova. Odneo ga je sa Svete Gore Aleksandar Obrenović, kome je, navodno poklonjeno. Ali, pre će biti da ga je on sam uzeo. Godine 1896. krenuo je na Olimpijadu u Atinu, svratio do Svete gore i otplatio dugove, otplatio menice, da ne bi naš Manastir, pao u dužničko ropstvo. 50 godina pre toga, jedan mladi ruski vladika Porfirije, je otkinuo jednu stranu iz Miroslavljevog jevanđelja i poklonio ga ruskom caru. To je ta strana koja se nalazi u Petrogradu, koja se zove „Petrogradski list“. Naši stalno pokušavaju da ga vrate, jer bez tog jednog lista, naša relikvija je ranjena. Ja sam formirao jedno društvo u Srbiji „Za kralja i otadžbinu“, koje želi da Miroslavljevo jevanđelje vrati na Hilandar, ne bi li se vratila dinastija u Srbiju. U Rusiji sam formirao jedno društvo „Za cara i otadžbinu“ i oni žele da vrate tu stranu u Miroslavljevo jevanđelje, a Jevanđelje na Hilandar, ne bi li se vratila opet dinastija tamo“, zaključio je Bulić.
Nakon pauze i posluženja, prisutne je upoznala sa svojim i radom Austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić, osnivač i prva predsednica prof. Svetlana Matić iz Beča. Zahvalila se Desi Burazor na plodotvornom, dugogodišnjem humanitarnom radu, kao i na uspešnom radu, na polju očuvanja srpskog jezika i kulture u rasejanju.
Svetlana Matić je autorka izložbe o Mini Karadžić, koja je urađena po njenom autorskom delu Pevam danju, pevam noću, pisma Mini Karadžić, koju je dizajnirao Dušan Borisavljević iz Beča. Zahvaljujući video-prezentaciji, prisutni su mogli da vide kako izložba izgleda, a njena postavka se trenutno nalazi u prostorijama Konzulata Republike Srbije u Beču. U Sremskim Karlovcima će izložba o Mini biti otvorena 2. jula ove godine, a zatim se od 17. do 31. jula seli u Biblioteku grada Beograda, u galeriju Atrium.
Na Susretu pisaca svoje stihove su govorili pesnici iz Frankfurta iz Udruženja pisaca Sedmica: Saša Jovanović, predsednik, Tatjana Milanović, Zagorka Bunthornsade i Horst Cengerling. „Srpsku književnu radionicu“ iz Frankfurta su, stihovima, predstavili pesnici: Vera Gajić, potpredsednica, Branimir Mitrović, Biljana Isailović i Vojkan Batinić.
U opuštenoj atmosferi, nakon oficijelnog dela programa, učesnici i publika su se družili i zajednički fotografisali. Osim pisaca i ljubitelja kulture, na skupu su prisustvovali Sanja Alvirović, ispred Predstavništva Republike Srpske u Štutgartu, Dušan Radović, predsednik Kluba „Nikola Tesla“, Mileta Jelić, Emir Podvićanin, Aleksandra Živanović i mnogi drugi.
