Autorke izložbe Sara Ivković Marković, Violeta Đorđević i Olga Krasić Marjanović su ovom prilikom prisutne upoznale sa celokupnim projektom, koji je realizovan u Biblioteci grada Beograda 2014. godine. Od tada, pa sve do danas, ovu kulturološko-dokumentarnu izložbu o životu i stvaralaštvu velikana naše književnosti i kulture, za koju je dizajn priredila Snežana Rajković, imali su priliku da vide stanovnici preko pedeset gradova u Srbiji. Izložba je do sada otvorena u Sofiji i Budimpešti. U Beču će svi zainteresovani moći da je vide do 12. juna 2022. godine.
Ovaj nesvakidašnji kulturni događaj, otvorio je Đorđe Đorđević, učenik četvrtog razreda, koji pohađa nastavu na maternjem jeziku u jednoj bečkoj osnovnoj školi. On je prisutnima govorio „Pesmu o plavom zecu“ i „Bio jednom jedan lav“. Njegova profesorka Svetlana Matić ga je ovom prilikom nagradila svojom dvojezičnom knjigom „Majka“, objavljenom na na srpskom i nemačkom jeziku. Đorđe je pobrao simpatije i gromke aplauze svih prisutnih, na radost svojih roditelja koji nisu krili zadovoljstvo, pa su im se u očima pojavile i suze radosnice.
U ime Zajednice srpskih klubova u Beču, publiku i gošće iz Beograda, pozdravio je Luka Marković, predsednik, izražavajući zadovoljstvo što će ovu izvanrednu izložbu moći da vidi veliki broj Bečlija srpskog porekla, zajedno sa svojim najmlađima. Svako ko želi mođe da dođe svakim radnim danom od 18 do 21 sat u prostorije Zajednice i pogleda ovu veličanstvenu prezentaciju života i dela neponovljivog Duška Radovića.
Govoreći o životu, delu i biografiji velikog kulturnog poslenika, Svetlana Matić, predsednica ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“ je, između ostalog, naglasila da „Duško Radović, nije bio samo srpski književnik, pesnik, pisac, aforističar, već i scenarista za igrane i dokumentarne filmove i urednik dečjih emisija i TV serija. Od 1976. pa sve do 1983. godine, Radović je uređivao kultnu emisiju Beograde, dobro jutro. Napisao je zbirke aforizama i mnogobrojna književna dela, koja su prevedena na mnoge strane jezike. Treba posebno naglasiti njegove popularne knjige: Kapetan Džon Piplfoks, Poštovana deco, Smešne reči, Pričamo ti priču, Tužibaba i još 9 jednačin, koje su čitane u svim republikama bivše Jugoslavije.“
Ističući da je Radović bio „najbeogradskiji“ pisac, da je Beograd i njegove žitelje godinama opisivao, voleo i u svojim emisijama apostrofirao, iznenađuje činjenica da nije dobio najviše priznanje grada Beograda – Oktobarsku nagradu. Iz tih razloga, kako je navela, Austrijsko-srpsko-kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić“ uputiće predlog Upravi Grada Beograda, da posthumno odlikuje Dušana Radovića, moralnu gromadu, vrednog i kreativnog kulturnog poslenika, koji je i danas aktuelan i vredan svakog poštovanja.
Sara Ivković Marković je podsetila da je Biblioteka grada Beograda potpisala Sporazum o sardnji sa Društvom koje vodi profesorka Matić i da je ova manifestacija, jedna u nizu koju zajedničkim snagama relizuju, na radost mnogobrojne publike u matici i rasejanju, a sve u cilju očuvanja srpskog jezika, kulture i nacionalnog identiteta.
Violeta Đorđević je vrlo nadahnuto govorila o svih 30 plakata iz kojih se ova izložba sastoji, opisujući kako je svaki pojedinačno nastao. Zahvalila se Svetlani Matić i Luki Markoviću što je izložba uspela da stigne do Beča.
„Duškovo stvaralaštvo je za sve generacije. Zahvalni smo njegovom sinu Milošu, što nam je pomogao u radu i dao neophodne informacije o svom ocu, koje nismo mogli nigde u literaturi da pronađemo. Zbog toga je u ovu izložbu utkano toliko duše i toliko kreativnog rada i truda. Jednostavno rečeno, Duško čega god se dotakao, to se pozlatilo.“
Olga Krasić Marjanović, koja je u svojoj bogatoj profesionalnoj karijeri, imala više od 50 autorskih izložbi, izrazila je zadovoljstvo činjenicom da se u Beču neguje bogata srpska tradicija, s obzirom da su najveći umovi iz oblasti srpske kulture i umetnosti boravili upravo u „carstvujućoj Vijeni“, poput: Vuka Karadžića, Đure Jakšića, Đure Daničića, Branka Radičevića i mnogih drugih.
Nakon vrlo nadahnutog govora, proglasila je izložbu „Bio jednom jedan laf“ i zvanično otvorenom. Druženje je nastavljeno i nakon oficijelnog dela programa. Prisutni su razgovarali sa autorkama izložbe, fotografišući se za uspomenu na korisno provedene trenutke uz fantastične plakate, koji predstavljaju putovanje kroz život poštovanog Duška Radovića.
