Светови Васка Попе у част јубиларних 100

Сто година од рођења Васка Попе обележено је научним скупом у Матици српској у Новом Саду, установи за коју је овај велики песник модерне српске књижевности био везан посебним нитима. Након своје прве песничке књиге „Кора“ (1953), он је овде објавио своју другу књигу „Непочин-поље“ (1956), за коју је добио Змајеву награду ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Био је њен потпредседник (1979-1983) и као уредник утицао је на програмско опредељење Летописа Матице српске (од 1980).

Izvor: http://srbi.org.mk/
„Има ту разних занимљивих детаља који сведоче о његовом присуству у нашој установи. Матица српска све то, разуме се, памти, али оно што је најважније, то је величина његовог дела“, казао је председник Матице српске проф. др Драган Станић, упућујући поздравну реч на научном скупу „Песнички светови Васка Попе“, који је организован поводом 100-годишњице рођења песника.

Попа је обележио, према Станићу, не само српско песништво, него је деловао импресивно на светском плану. Прихваћен је на англоамеричком и другим језичким просторима, а познато је да је превођен на петнаестак језика. Истраживан је и ван наше културе, али за нас је најважније, како је додао, наше одређење и разумевање свега оног што је Попа учинио у српској култури, од митских и фолклорних матрица до симболичких структура, уграђених у поезију.

Иницијатор научног скупа, академик проф. др Јован Делић, који је и потпредседник Матице, казао је да је сто година од рођења Васка Попе прилика да се поново прође кроз његове песничке светове и да се размотре барем неки аспекти поезије и поетике овога несумњиво великог песника, који је усмерио развој српског песништва после Другог светског рата, променио укус књижевне критике и публике, па чак и схватање лирике и лирског.

Према речима др Делића, Попа је песник који је мењао и песнички и читалачки сензибилитет, и доводио у питање представе о лирици као изразито субјективном књижевном роду чији је израз прво лице.

„Лирика не мора бити субјективна нити испевана у првом лицу, већ може бити имперсонална, чак доводити у сумњу човека као господара света“, казао је професор који је говорио и о Попиној авангарди, али и односу према фолклору и српској средњовековној традицији.

Свака његова књига, како је академик навео на скупу, има ванредно леп амблем, и нико од модерних песника није тако знао вредност и смисао амблема као Васко Попа.

„Зато је овоме који вам се обраћа било до бола неприхватљиво уклањање трмке са корица Летописа Матице српске и спуштање црвене звезде у рачве слова М: ЛМС. То је морао рећи песнику у очи, ризикујући инцидент, одбивши заједнички ручак тада младих сарадника Летописа. Никада ни једног тренутка није довео у питање изузетну вредност Попине поезије“, навео је др Јован Делић.

Целодневни научни скуп одржан је у пет сесија, у које су укључени бројни професори и познаваоци књижевности, међу којима су проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Снежана Милић Милосављевић… За затварање скупа приређена је у гимназији „Лаза Костић“ представа „Игре Васка Попе“, у продукцији Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице.

„Ко ће, ако неће Матица, сетити се овог важног датума и 100 година рођења нашег можда највећег песника“, изјавио је помоћник министра културе Радован Јокић тим поводом.

Васко Попа је већ својом првом збирком “Кора”, како је на скупу рекао председник покрајинске владе Игор Мировић, јасно дефинисао своју поетику и срушио до тада важеће каноне, заменивши баналност песничких порука мисаоношћу и асоцијативношћу, а форму из темеља уздрмао песмама без риме и знакова интерпункције. Осам објављених Попиних књига заправо су једна, сматра он, света књига песама и песништва – мајсторска библија стиха.

Sledeći članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Последње вести