Srpski jezik ima središnje mesto u očuvanju kulture i identiteta Srba u regionu i dijaspori

Glavna i odgovorna urednica srpsko-kanadskog časopisa „San“ iz Toronta Vesna Nedić izjavila je da taj medij ima posebnu rubriku namenjenu mladima iz Kanade koji pišu na srpskom jeziku, na temu koju sami biraju.

„Veoma je teško doći do mladih ljudi koji će za tako nešto biti zainteresovani zato što postoji i strah da ne govore dobro srpski jezik“, navela je Nedić na konferenciji koju je organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) u saradnji sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Dodala je da je očuvanje srpskog jezika i kulture moguće kroz angažovanje mladih ljudi, ali i kroz povezivanje srpskih organizacija koje deluju širom sveta kako bi se napravila razmena sadržaja i ideja.

Dopisnik Radio-televizije Srbije i Večernjih novosti iz Australije i kolumnista nedeljnika „Srpski glas“ Saša Janković izjavio je da je uloga roditelja presudna po pitanju da li će deca u dijaspori naučiti da govore srpski jezik.

„Medijski sadržaji namenjeni mladima jesu značajni i mogu pomoći, ali ipak uloga roditelja i česti odlasci u Srbiju mogu biti itekako važan faktor u očuvanju srpskog jezika i njegovog prenošenja na druge generacije“, ocenio je on.

Stručna saradnica australijske RTV „SBS“ iz oblasti kulture i povremena predavačica na Univerzitetu „La Trobe“ u Melburnu Nataša Kampmark izjavila je da se program na srpskom jeziku na toj televiziji emituje četiri puta nedeljno, a da se sastoji od vesti iz Srbije i sveta i da preovlađuju teme migracija, sporta i zdravstva.

Ona je istakla da se emituju i razni intervjui na srpskom jeziku, ali da nedostaju umetnici iz Srbije i regiona koji bi govorili za tu televiziju.

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević izjavio je da se problemi upotrebe srpskog jezika javljaju na lokalnom, ali i na nivou „ostavljenosti, izgubljenosti i diskriminacije“ na Kosovu i Metohiji i dodao da zna za slučajeve na tom području u kojima su ljudi bili mete i žrtve samo zato što koristi srpski jezik.

„UNS i ja lično imamo izuzetno povećanu osetljivost na ove probleme upotrebe jezika i zaborava. Lično sam bio svedok da smo u jednom selu do kojeg nije dopirao televizijski i radijski signal stanica na srpskom imali posle nekoliko godina decu koja pevaju pesmice na albanskom jer su imali prijem signala samo sa stanica na tom jeziku“, kazao je Rakočević.

Rakočević je naveo da UNS podržava inicijative koje mogu da osnaže jezički i kulturni identitet i dodao da smatra da deci ne treba ponuditi „puko učenje jezika“, već nove alate, tehnologije i suštinske vrednosti.

„Da deca, mladi i ljudi u poznijim godinama kroz učenje jezika ne dobiju teret novog učenja, već da dolaze do vrednosti koje će čuvati i baštiniti i koje će biti osnov njihovog identiteta i za njihov odnos s drugima u drugim sredinama“, dodao je on.

V.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon izjavio je da je jezik više od alata komunikacije i da predstavlja sredstvo identifikacije „zato što izražava, ali i odražava odakle smo“.

„Jezik zauzima središnje mesto u kulturi i identitetu svakog naroda. Johan Volfgang Gete je govorio i pisao da se u jeziku krije duša jednog naroda i zato kada zaboravimo svoj jezik, onda zaboravljavamo deo sebe koji nećemo moći da prenesemo našim potomcima“, kazao je Gujon.

On je naveo da se srpski jezik ne suočava s problemima samo na KiM i u regionu, već i u dijaspori gde je negovanje jezika komplikovano.

„Mi u Beogradu uzimamo jezik zdravo za gotovo i pretpostavljamo da će, ako su majka i otac Srbi, deca znati srpski jezik. Nažalost, nije tako jednostavno. Upoznao sam mnogo Srba otkad sam postao direktor Uprave, svaki put kada razgovaram s njima kao glavna tema u dijaspori vraća se učenje srpskog jezika“, rekao je Gujon.

Iako je jezička asimilacija prirodna, dodao je Gujon, rezultate daju dopunske škole koje koje je osnovala Uprava, a u kojima srpska deca u inostranstvu jednom nedeljno uče gramatiku, istoriju, geografiju i kulturu Srbije.

„Ono što je, po mom mišljenju, bitnije u tim školama je da deca mogu da se druže s drugarima na srpskom jeziku, da to dete vidi da srpski jezik nije jezik samo roditelja, babe i dede, već i druge dece“, istakao je Gujon.

Gujon je naveo da su u dijaspori do sada osnovane 24 dopunske škole, a da je u poslednjih godinu dana Uprava izdvoja 18 miliona dinara za 38 projekata u inostranstvu.

Načelnica odeljenja za pedagoško i osnovno obrazovanje Ministarstva prosvete Srbije Slavica Jašić izjavila je da dopunske škole, u 13 zemalja, pohađa više od 6.700 dece, sa kojima radi 83 nastavnika.

Jašić je navela da je od 2018. godine zabeleženo povećanje broja učenika u dopunskim školama za 45 odsto i pored uticaja pandemije korona virusa.

Predsednica Srpskog kulturnog i obrazovnog centra „Sveta Jelena Anžujska“ Jelena Jablanov Maksimović, koja vodi školu srpskog jezika na Malti, izjavila je da taj projekat obuhvata decu iz srpske zajednice starosti od četiri do 14 godina.

Projekat koji se od oktobra prošle godine sprovodi uz podršku Uprave za dijasporu, navela je Jablanov Maksimović, naišao je na podršku roditelja, a dodala je da su i deca zadovoljna radom škole.

Predsednica udruženja SPKD „Prosvjeta“ iz Mostara Sanja Bjelica Šagonović izjavila je da je položaj Srba i srpske dece u Federaciji BiH specifičan i „sigurno teži nego položaj Srba u dijaspori“.

Ona je navela da stotinak dece iz tog grada pohađa dopunsku školu koju organizuje „Prosvjeta“, a namenjena je đacima koji nemaju mogućnost da nastavu prate na maternjem srpskom jeziku.“

Video snimak događaja u ful skrin formatu možete pogledati na YouTube kanalu Pres centar UNS.