U jednom izuzetno turbulentnom trenutku za sve Srbe u dijaspori i u vreme kad je Australiju zapljusnuo treći talas migranata sa prostora bivše Jugoslavije, ugledni biznismen iz Melburna a poreklom iz Banata, Đorđe Marinković, došao je na ideju da pokrene prvi ćirilični list u Australiji.
Tako se, pre tačno, tri decenije, 19. marta 1991. godine, ovde u Melburnu, pojavio „Srpski glas“, prve srpske novine na ćiriličnom pismu.
„Par puta sam uzela novine i počela da čitam ćirilicu. Hvala im, i nadam se da je još neko uz njihove novine naučio ćirilicu“, kaže Nikodija Bulović.
„Srpski glas“ je u početku izlazio dva puta njedeljno i redovno obaveštavao ovdašnje Srbe o svim bitnim događajima u Srbiji i sa prostora ratom zahvaćene tadašnje Jugoslavije. Nije bilo nikako lako osnivačima i prvim novinarima Srpskog glasa, da u ono vreme kada je medijska hajka na Srbe već uveliko uzimala maha da novine stave na noge i profilišu ih u jedan ozbiljan nedeljnik sa stavom i poštovanjem među australijskim Srbima.
Već od samog početka, bilo je brojnih otpora i problema, ali je nedeljnik, uprkos svemu uspeo da se održi i nakon 30 godina, kao neprikosnoveni čuvar tradicije i kulture Srba na Petom kontinentu.
Osim događaja iz Srbije, sa prostora Balkana, Srpski glas je od samog početka ovdašnje Srbe informisao i o svim dešavanjima u njihovoj brojnoj zajednici iz svih udaljenih krajeva Australije.
Blizu dve i po hiljade brojeva „Srpskog glasa“ izašlo je do danas iz redakcije u Melburnu uz svesrdnu pomoć vernih dopisnika iz Srbije i čitave Australije.
Danas ovaj nedeljnik, uprkos digitalizaciji medija, ima priznato mesto među srpskom dijasporom na Petom kontinentu. Još uvek nema nijednog važnog događaja u ovdašnjoj srpskoj zajednici koji nije zabeležen i uslikan od strane novinara i saradnika Srpskog glasa.
Nakon iznenadne smrti osnivača Đorđa Marinkovića, poslednjih 12 godina izdavanje nedeljnika je sa uspehom nastavila njegova supruga Živana Jovanović.
„Jako sam uzbuđena povodom ovog jubileja i želela bih da ovaj jubilej čestitam svim našim novinarima, saradnicima i zahvalim svim poslovnim partnerima i naravno, našim vernim čitaocima bez kojih ovaj naš jubilej ne bismo danas proslavljali“, kaže Živana Jovanović.
„Biti urednik „Srpskog glasa“ bila je i čast ali i ogromna odgovornost, a razloga za to je bezbroj…pomoći niotkuda ili vrlo ograničeno, a odgovornost kao da se radi u najboljim mogućim uslovima“, kaže Slobodan Grba, urednik od 1996. do 2008.
Iako suočen sa potrebama novog vremena, „Srpski glas“ je ostao veran srpskom ćiriličnom pismu, matici Srbiji i srpskoj zajednici Australije. Kroz tu redakciju prošlo je desetak urednika i mnogo novinara koji su svojim entizijazmom i zalaganjem doprineli da se ovaj nedeljnik održi u jednom veoma teškom vremenu i opstane kao jedna prijatna i sigurna oaza srpstva u tolerantnoj i multietničkoj Australiji.
