Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovalo je 29. decembra Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Konferencija je zbog epidemiološke situacije usled pandemije virusom KOVID 19 održana onlajn – preko ZUM aplikacije.
Tema Desete konferencije bila je rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, sa posebnim osvrtom na način na koji je pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medija, organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu.
Izveštaj:
Pandemija izazvala finansijske teškoće u radu srpskih medija i organizacija u regionu i dijaspori
Pandemija koronavirusa izazvala je finansijske poteškoće u radu srpskih medija, udruženja i organizacija u regionu i dijaspori, dovela je do promena načina rada ali i do inovacija u radu, zaključak je „Desete konferencije novinara i medija dijaspore i Srba u regionu“ koju je organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) u saradnji sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Direktor radija „Dunav“ iz Vukovara u Hrvatskoj Branislav Bijelić izjavio je na onlajn konferenciji da je taj medij zabeležio pad prihoda od 40 odsto na početku epidemije koronavirusa u martu 2020. godine.
„Verujem da nema medija koji u ovim počecima pandemije u martu nije krenuo u proces u kojem su se prihodi počeli naglo gubiti. (…) U tom periodu cele zbrke kako treba raditi, bilo je panike jer su privatni subjekti, koji su dobili zabranu rada, zaustavili i reklamiranje na radio ‘Dunavu'“, kazao je Bijelić.
Naveo je da je država Hrvatska pokušala da ublaži pad prihoda kroz davanje nepovratnih sredstava od 500 evra po zaposlenom, ali je dodao da je kasnije medijski sektor ispao iz svih mera za ublažavanje posledica epidemije.
Bijelić je rekao da je bilo straha da zbog malog broja zaposlenih u tom mediju i mogućnosti širenja zaraze među njima dođe do prestanka emitovanja dela programa, ali da su uz velike napore svi programi sprovedeni u potpunom obimu.
On je kazao da radio „Dunav“ od vlasti u Vukovaru dobija male iznose novca za svoj rad, koji su zanemarljivi u odnosu na hrvatske medije u Vukovaru i okolini ali je naglasio da na rad utiče i demografska i ekonomska situacija u tom delu Hrvatske.
Naveo je da broj stanovnika Vukovara od poslednjeg popisa sa 27.000 stanovnika pao na 17.000, čime pada i slušanost ali da uticaj ima i niska kupovna moć stanovništva, koja je dodatno naglašena nakon početka epidemije.
Urednica „P-Portala“, čiji je osnivač srpsko privredno društvo „Privrednik“ iz Zagreba, Olivera Radović izjavila je da je epidemija negativno uticala na rad tog medija jer je otežala putovanja, održavanje sastanaka i kolegijuma i novinarskih radionica, „neke teme prosto ne možete kvalitetno obraditi dok ne odete na teren“.
Radović je kazala da se epidemija pozitivno odrazila na čitanost portala, a da su novinari počeli da koriste nove forme – fokus je prebačen na razvijanje audio-vezuelnih formi poput kratkih video sadržaja i podkasta kako bi se došlo do šire publike.
Navela je da je „P-Portal“ imao finansijsku pomoć državnih organa Srbije, Grada Zagreba, Agencije za elektroničke medije, kao i kroz projekat „Upoznajmo se da bismo se razumjeli“ čime je osiguran rad portala u naredne dve godine.
Anđelka Krasojević iz srpskog radija „Mladost“ iz Švajcarske izjavila je da taj medij nije prekidao emitovanje sadražaja od početka epidemije, ali da je bilo nužno prilagoditi način rada novonastaloj situaciji.
„Problem je što ne možemo uživo iz studija da se emitujemo i nismo u prilici da direktno komuniciramo sa našim slušaocima. Prošto smo neprofitan medij, radimo iz entuzijazma, sve teže je pronaći mlade ljude koji bi se bavili ovim poslom“, istakla je ona.
Naglasila je da švajcarski nadležni organi odbijaju da učestvuju u finansiranju „migrantskih medija“ jer im to, kako je ocenila, „nije u interesu“.
Dopisnik Radio-televizije Srbije (RTS) i voditelj Radio-televizije Avala u Sjedinjenim Američkim Državama Aleksandar Žigić izjavio je da je epidemija otežala rad i da je teže naći sponzore jer nema ličnog kontakta.
Kazao je da neke firme od početka epidemije rade u manjem obimu pa im nije potrebno oglašavanje, a da su u martu i otkazivali reklame.
„Nadamo se da će pandemija što brže proći da bi se vratio život onakav kakav znamo, ono što smo uzimali zdravo za gotovo do 13. marta ove godine“, dodao je on.
V.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Arno Gujon ocenio je da je višestruk značaj medija i portala udruženja i organizacija rasejanja i naglasio da su internet i različiti digitalni alati zaslužni za izmenjeni medijski pejzaž.
„Danas znamo da najviše informacija iz matice do vas stigne putem najčitanijih medijskih portala. Na internet teritoriji ne postoje granice između rasejanja i matice. Naš organ u okviru Ministarstva, kao i amabasade i konzulati imaju značajnu ulogu u pravcu informisanja pripadnika dijaspore i Srba u regionu o politici Srbije. Ovaj tok informacija ne zaustavlja se među našima u inostranstvu“, kazao je on.
Istakao je da se u Srbiji prati položaj dijaspore i Srba u regionu i nastoji da se unaprede i jačaju te veze i dodao da su posebno značajni novinari iz rasejanja i medijski radnici srpskih udruženja iz inostranstva.
„Zapravo, njihov pristup je za nas nezamenljiv, u kontekstu svakodnevne realnosti koju žive u inostranstvu. Ovde nije reč samo o izazovima dvojezičnosti i različitim administrativnim temama. Da bismo istinski razumeli položaj i situaciju u kojoj se nalaze pripadnici našeg rasejanja, najbolje je da o tome pišu oni koji poseduju istovremeno životno razumevanje kulture zemlje u kojoj žive i kulture zemlje iz koje potiču… i ovo govorim iz ličnog iskustva“, dodao je on.
Učesnicima konferencije poručio je da mogu da računaju da u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu imaju istinskog prijatelja i saveznika i rekao da je osnovni cilj delovanja Srbije kao matične države prema dijaspori i Srbima u regionu očuvanje i negovanje srpskog jezika i kulture, očuvanje i zaštita srpskog kulturno-istorijskog nasleđa, ali i podrška informisanju na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.
Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović na početku konferencije pozdravio je učesnike i pozvao ih da pomognu naporima UNS-a da se pravdi privedu ubice naših kolega, pre svega na Kosovu i Metohiji. „Tamo je ubijeno 17 novinara u periodu 1998-2005. godine i do danas praktično nijedna ozbiljna istraga nije vođena“.
Na koferenciji je predstavljen i sajt umrezavanje.rs, koji je pokrenut u saradnji UNS-a sa Upravom za saradnju s dijsaporom i Srbima u regionu, a nastao je kao rezultat prošlogodišnje konferencije koja je bila posvećena umrežavanju medija matične države sa medijima i organizacijama iz dijaspore i regiona s ciljem da se stvori jedna neformalna mreža koja će omogućiti razmenu informacija i materijala.
„Naša zamisao je da sajt bude platforma za dalje umrežavanje. Pozivamo vas zato da nam pošaljete kontakte redakcija ili udruženja, da bismo imali jedan ažuran adresar koji može olakšati rad svima koji izveštavaju ili žele da razmene informacije i sadržaje“, poručeno je na konferenicji.
Navodi se da se smatralo da sajt treba da sadrži informacije o svim dosadašnjim konferencijama, a da se ujedno njegovim pokretanjem obeleži i ova deseta konferencija.
„U rubrikama Konferencije i Foto možete da saznate šta su bile teme o kojima se diskutovalo i ko su bili učesnici prethodnih susreta. Tu su i fotografije, izveštaji i video snimci“, rečeno je na konferenciji.
Na konferenciji su učestvovali i urednik nedeljnika „Naša reč“ iz Rumunije Predrag Despotović, urednik Vesti Branimir Đokić, osnivačica i direktorka Srpske televizije Čikago Tamara Vesna Lukić, Danijel Igrec generalni sekretar Saveza Srba Slovenije, predstavnica Društva Srba i prijatelja Srbije iz Norveške Biljana Jović, sekretar Udruženja srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ Bogdana Brezovac i direktorka klastera „Re:Krafts“ iz Srbije Vesna Rusić. Takođe i predstavnik Centralnog saveta Srba u Nemačkoj Vlastimir Vidić, predsednica austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić Svetlana Matić, predstavnik udruženja „Serbika“ iz Belgije Đorđe Kuzet i predstavnik Udruženje građana „Most matice i dijaspore“ Ivan Ilić.
FOTOGRAFIJE
AGENDA
Video snimak događaja u ful skrin formatu možete pogledati na Jutjub kanalu Pres centar UNS.
