Poznato je da su Mileva i Albert objavili veridbu 17. decembra u Bernu, a 18. decembra u Cirihu. Studentsku ljubav su krunisali brakom 6. januara 1903, na pravoslavni Badnji dan u zgradi gradske opštine. Bilo je to malo venčanje bez pompe, a kumovi su im bili švajcarski matematičar Konrad Habiht i rumunski filozof i matematičar Moris Solovin. Ovaj događaj su njih četvoro obeležili večerom u gradu.
Kako ističu iz Londona, tokom protekle decenije došlo je do ozbiljnog rasta i potražnje na tržištu nauke i sakupljanja građe, posebno iz oblasti kvantne fizike i teorije relativnosti. Ovo tržište nastavlja da jača, a Odeljenje za knjige i rukopise sa ponosom predstavlja izuzetno važan materijal koji se odnosi na Ajnštajnove.
Najveća zbirka ljubavnih pisama između Alberta i njegove prve žene Mileve čini polovinu materijala koji se odnosi na Ajnštajnov rani život. Kada je aukcija objavljena, procenjena je na 500.000 do 700.000 britanskih funti, a sada vredi od 700.000 do 1.000.000 funti jer se očekuje veliko interesovanje.
Ova pisma su već ranije bila prodata 25. novembra 1996. u aukcijskoj kući Kristis u Njujorku za 442.500 dolara, i to pre skoro tri decenije. Tada je odštampana i manja publikacija.
Mileva Marić je jedna od najpoznatijih Srpkinja i prva supruga Alberta Ajnštajna. Zbirka pisama koja će biti na prodaji predstavlja najvažniji izvor informacija o Ajnštajnovom životu i rasvetljava naučnu saradnju Mileve i Alberta.
Poznato je da je svetska javnost čekala više od 30 godina da knjiga „Ljubavna pisma“ (Love letters) ugleda svetlo dana, i da se objave njihova pisma koja je pronašao njihov sin Hans davne 1955. godine, nakon što je Albert preminuo. Ta pisma su otkrila sliku njihovog odnosa kakvu svet nije poznavao!
Ali, kada je Hans pokušao da objavi ovu prepisku, Albertovi „čuvari zaostavštine“ izdejstvovali su sudsku zabranu publikovanja. Ovo je samo jedan od mnogih pokušaja „čuvara Albertove reputacije“ da zataškaju istinu. Cenzura je bila stravična. Bilo je potrebno više od tri decenije pravnih sporova da bi javnost dobila uvid u istinu o zajedničkom životu i naučnom radu Mileve Marić i Alberta Ajnštajna.
Ministarstvo kulture Republike Srbije najavilo je obnovu porodične kuće Mileve Marić Ajnštajn u Rumi u susret velikom jubileju (2025. godine) koji se bliži – 150 godina od rođenja srpske naučnice. Još nije poznato kakav je stav Ministarstva kulture Srbije povodom eventualne kupovine pisama na aukciji u Londonu.
Tim povodom, pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću uputio je Ivan Efimov, prodavac antikvarnih knjiga, savetnik i specijalista za važne i vredne kolekcije.
Efimov, koji je član ILAB-a (International League of Antiquarian Booksellers) kaže da se u četvrtak, 28. novembra, obratio predsedniku Republike Srbije jer smatra da je dužan da obavesti donosioce odluka o ovoj izvanrednoj arhivi.
Očuvanje i prenošenje kulturnih vrednosti u prave ruke od velikog značaja je, kako navodi, za njegov posao i misiju koju sprovodi.
Na pitanje da li je Mileva nepravedno potisnuta i skrajnuta iz naučnih krugova naš sagovornik kaže da je pre jednog veka ženi bilo izuzetno teško da napravi karijeru u nauci.
„To je upravo važnost ovih dokumenata koji će se naći na aukciji u Londonu, oni su jasan dokaz da su Ajnštajn i Marićeva bili bliski saradnici. Istorija poznaje mnogo takvih parova. Možda bi, pod drugačijim okolnostima, mogli da govorimo o Ajnštajn-Marić zakonima, kao što danas govorimo o Pjeru i Mariji Kiri“, navodi naš sagovornik.
Fizičar Đorđe Krstić, koji je skoro 50 godina istraživao Milevin i Albertov život i rad i o tome objavio čuvenu knjigu „Mileva i Albert Ajnštajn, ljubav i zajednički naučni rad“ je pisao: „Na početku prošlog veka, veliki doprinos nauci dale su dve fizičarke: Marija Kiri i Mileva Marić. Sudbina je uredila da obe budu udate za kolege i da ljubav prema nauci i zajednički timski rad supružnika doprinese napretku fizike…“
Da podsetimo, i velški novinar i pisac Denis Brajan, autor biografije o Ajnštajnu (Einstein: A Life) rekao je nešto značajno: „Albert je bio veliki majstor u razotkrivanju tajni svemira, ali i podjednako vičan u skrivanju sopstvenih tajni“.
Američki fizičar Evan Haris Loker, pišući za „Fizika danas“, izneo je tezu da su Mileva i Albert radili kao tim: „Njihove zajedničke godine izrodile su Albertova najveća dostignuća, a njegova fizika tada je bila ispunjena smelim idejama… Ali, kada se njihov brak okončao, njegova je fizika postala konzervativna… Više nije bio predvodnik avangardnih fizičara, nego je ostajao pri istom…“
On smatra da je Mileva dala veliki doprinos fizici i izrazio je nadu da će joj biti odato priznanje i „da će se ispraviti nepravedni tretman koji je pretrpela od Albertovih biografa“.
Sve u svemu, ostaje da se vidi da li će država Srbija otkupiti ovu dragocenu građu, ili ćemo Milevu i dalje prepustiti malobrojnim strancima koji se bore za njena prava, kao što to radi italijanska fizičarka Gabrijela Grejson koja smatra da je Mileva metafora za nepravdu – nije dobila diplomu Univerziteta u Cirihu iako je stekla uslove, pa zato ona odlučno traži i ne odustaje od zahteva da joj se posthumno dodeli diploma. Grejsonova u medijima često navodi da postoji i pokret koji za Milevu traži posthumnu Nobelovu nagradu.
