Тим поводом, о Тесли и његовим проналасцима говорили су доктори, научници, професори, практичари и сви они који цене све што је Тесла оставио целом човечанству.
Конференцију је отворио Никола Лончар, оснивач и председник Теслине Научне Фондације која ове године слави две деценије свог постојања и рада на приближавању лика Николе Тесле и свега онога што је изумео.
“Осим промовисања лика и дела српског и светског генија Николе Тесле, ми у Фондацији препознајемо људе који раде нешто значајно, посебно младе, којима дајемо ветар у леђа да буду препознати. Овом приликом бих се посебно захвалио глумцу Српског драмског позоришта из Чикага Игору Обрадовићу и сликарки Гордани Ненадовић, која живи на релацији Мајами-Чикаго, без којих ова конференција не би била овако успешно реализована”, истакао је Лончар.
Присутнима су се обратили и Нада Мартиновић, потпредседник Фондације из Кливленда, отац Добривоје Милуновић из Чикага који је прочитао молитву, док је хор “Бранко Радичевић” отпевао српску и америчку химну.
О лику и делу Николе Тесле говорили су конзул Републике Србије у Чикагу Андрија Зечевић, конзул из Босне и Херцеговине Татјана Телић, Марко Живковић (Теслина енергија у медицине), Јелена Росић (Тесла у школству), Србо Радисављевић (Однос Тесле и Моргана), Велибор Пикеља (Теслин карактер и дело), др Небојша Кнежевић (Загрљај као терапија), Миодраг Машић из Теслиног клуба у Детроиту, Стојан Стевановић, представник српске дијаспоре из Швајцарске, писац Маја Цветковић Сотиров, која је представила своју књигу “Чаробни Једрењак” на српском и енглеском, Катарина Ристић, млада српкиња из Чикага (која је са својим оцем Ранком успела да у школском систему САД донекле исправи причу о Србима), новинар Александра Жигић, глумица Зорана Вукчевић, проф. др Иван Цветановић, Славица Петровић, уредница новина “Српско огледало”, проф. Жељко Тадић, отац Добривоје Милуновић, адвокат Мирољуб Ђукић и др Милена Татић Бајић.
Андрија Зечевић, генерални конзул Републике Србије у Чикагу (фото: Теслина Научна Фондација)
Песму “Тамо далеко” отпевао је оперски певач Мика Еппс. Кооридинатор програма био је глумац Дејан Јелача из Њујорка, а координатор догађаја глумац Игор Обрадовић.
У вечерњем уметничком програму учествовали су глумац Игор обрадовић, афористичар Миленко Шишарица, песник и глумац Милован Глоговац, глумац Дејан Јелача, новинарка Радио Каравана Драгана Ивановић, гитариста Бранко Алексић и деца Српског Драмског позоришта, која су отпевала песму о Тесли. У музичком програму наступили су Славица Момаковић и Алија Далиповић.
Трећи дан конференције почео је Светом литургијом у Саборном храму на Редвуд драјву у Чикагу, након које је писац и песник Маја Цветковић Сотиров одржала радионицу на тему Тесле са децом недељне српске школе у том храму. У свечаној сали при храму одржан је “Сусрет Теслиног народа”, скуп представника српских организација и српских медија из Чикага и из Европе.
О значају очувања самих организација, корена, културе, обичаја и српског језика говорили су представници удружења: Корени, Република Српска Мајевица, Херцеговци, Прело, Крајишници, Жена УСА, као и Тамара Весна, уредница Српске телевизије у САД, Нина Стојковић, новинарка емисије “Америка у објективу” и други.
Циљ конференције био је међусобно упознавање српске заједнице у Чикагу и дијаспори, као и разматрање могућности за оснивање Тесла Сциенце Фоундатион (ТСФ) Чикаго и отварање нових Никола Тесла клубова.
Чикаго је изузетно значајан град за Теслу и Другу индустријску револуцију, јер су управо ту Вестингхаус и Тесла победили у „рату струја“. Тако је током сусрета на коференцији у Чикагу произашао и предлог да се направи споменик Тесли и Вестингхаусу и да се постави испред Музеја науке и индустрије у Чикагу. У плану је да следећи сусрет буде више посвећен Теслином народу. Једно од питања и будућих тема конференције је и сарадња матице и дијаспоре.
Светска изложба у Чикагу 1893: Тесла и Wестингхоусе – Симболи Друге индустријске револуције
Светска изложба 1893. године, позната и као Wорлд’с Цолумбиан Еxпоситион, одржана је у Чикагу у част 400. годишњице Колумбовог доласка у Америку. Овај догађај представљао је прекретницу у индустријској и технолошкој револуцији, а Никола Тесла и Георге Wестингхоусе имали су кључну улогу. Захваљујући њиховим револуционарним достигнућима, цео свет био је сведок снаге и могућности наизменичне струје (АЦ), која је постала срж модерног електричног система.
Учешће Тесле и Wестингхоусеа на изложби
На Светској изложби, Тесла и Wестингхоусе представили су своје системе наизменичне струје, победивши конкуренцију Тхомаса Едисона и његове једносмерне струје (ДЦ). Wестингхоусе је добио уговор да осветли целу изложбу, користећи Теслин АЦ систем, што је први пут да је тако велики догађај осветљен електричном енергијом.
Захваљујући томе, милиони људи су видели снагу наизменичне струје, што је обележило почетак електрификације градова широм света. Тесла је извео спектакуларне демонстрације својих изума, укључујући чувени експеримент са Колумбовим јајетом. Ова машина демонстрирала је принципе ротационог магнетног поља – кључног концепта у развоју електричних мотора. Колумбово јаје је постало симбол инжењерске генијалности и открића који су Тесла и Wестингхоусе донели свету.
Значај пројекта за Другу индустријску револуцију
Теслина и Wестингхоусеова сарадња на изложби у Чикагу цементирала је наизменичну струју као доминантну технологију, убрзавши Другу индустријску револуцију. Ова технологија је омогућила широку употребу електричне енергије у домаћинствима и индустрији, што је довело до брзе урбанизације, развоја транспорта, комуникација и значајног технолошког напретка. Тесла и Wестингхоусе су директно утицали на модерни свет каквог данас познајемо, али њихова улога у америчкој историји често је неправедно занемарена.
Предлог за постављање споменика
Циљ овог пројекта је изградња монументалног споменика у част Николе Тесле и Георгеа Wестингхоусеа у Чикагу. Планира се да споменик буде постављен испред Музеја науке и индустрије или на пригодном месту у парку поред језера Мичиген. Споменик ће имати две потенцијалне верзије: Тесла и Колумбово јаје – Тесла стоји поред Колумбовог јајета, које ће бити функционална машина. Сваког сата, јаје ће се покренути, симболизујући Теслина достигнућа и његов допринос модерном свету.
Тесла и Wестингхоусе заједно
Ова верзија приказује Теслу и Wестингхоусеа заједно иза Колумбовог јајета, наглашавајући њихову заједничку улогу у унапређењу наизменичне струје. Споменик ће бити не само уметничко дело, већ и едукативни центар који ће посетиоцима пружити информације о историјском значају Теслиних изума и њиховом утицају на свет. Свака интеракција са спомеником биће осмишљена тако да подстакне младе генерације да уче о науци и историји на интерактиван и занимљив начин.
Прикупљање потписа за петицију
Како би овај пројекат био успешан, неопходно је прикупити што већи број потписа путем онлине петиције. Циљ је добити подршку заједнице, како би град Чикаго одобрио инсталацију овог споменика. Посебан акценат ставићемо на то да Тесла и Wестингхоусе, два најважнија америчка научника, буду препознати као пионири који су обликовали модерни свет. Америчка омладина заслужује да зна праву истину о људима који су обликовали њихову будућност, а не да учи искривљене верзије историје. Овај пројекат није само уметничко дело, већ и патриотски и едукативни пројекат, који има за циљ да инспирира будуће генерације.
Теслина Научна Фондација позива да се придруже и пријаве учесници и гости на коференцији у Њујорку 11. јануара 2025. године под називом „Културна дипломатија Теслиног народа кроз Никола Тесла клубове“.
