Увек је озбиљан изазов како обележити најсвечанији датум за школарце, Савиндан. Часови током јануара посвећени су причама о животу и значају Светог Саве, али велика централна прослава изостаје већ другу годину за редом.
Када је на интернету наишла на диван текст Љубинке Недић, учитељица Андријана је решила да га изведе са својим ученицима. Текст је пре свега едукативан, и износе се најзначајније чињенице из живота Светог Саве. Кад је већ постало извесно да неће бити веће приредбе, сем у цркви са ограниченим бројем људи, преостало је једино да се све сними и тако прикаже можда још широј публици.
Мики Ердбоб је за ову прилику дошао из Цириха да помогне другарима да се све сними професионалном камером и монтира као права представа.
„Кренула сам у целу причу доста скептично, највише подстакнута својим ћеркама, Петром и Мартом, које су жарко желеле да наступе у некој представи, па сам одлучила да покушамо. Изненадила ме је лакоћа с којом су и друга деца пристала да „жртвују“ свој распуст. Долазили су код мене кући сваки други, трећи дан, и полако смо пролазили кроз текст, који њима није нимало лак. То су деца из три моје различите групе из Базела, и различитог су узраста, нису се сви међусобно познавали, али су се невероватно брзо уклопили и направили добру атмосферу. Наравно, увек уз неке слаткише на паузи и неизбежно питање: да ли можемо да се играмо кад завршимо?“, рекла је Андријана Адамовић.
Кад је почела настава у регуларној школи, био је прави изазов уклопити тим. Мали глумци су долазили на часове у Српску школу и пред другарима изводили текст. Тако су на неки начин савладавали трему. Уз све перипетије некако смо дочекали снимање. Дневни боравак учитељице Андријане претворен је у прави студио са три камере, неколико микрофона, пуно светла и каблова.
„Помало ме је изненадило кад сам схватила да су деца под темом, да је Вању чак болео стомак док нисмо све завршили. Али кад смо рекли да је снимање готово, сви су били јако тужни, хтели су да све понове још једном. Постали су сјајан тим и то за свега неколико недеља. Узраста су од 9 до 13 година и различитог пола, али ништа им то није сметало да чим се заврши проба или снимање, оду у собу мојих девојчица и дивно се играју и забављају. Заиста, као да их је спојила енергија Светосавља“, каже Андријана.
Андријана каже да су на часовима у Српској школи бриљирали знањем о Светом Сави. Друга деца су била изненађена што су мали глумци имали одговор на свако питање. Сигурно је да ће се следеће године правити аудиција за нову представу јер су стандарди сад високо постављени.
„Имао сам прилику да научим доста о Светом Сави и да се дружим. Свидела ми се идеја да учествујем у овој представи и да вежбамо код учитељице. Осећао сам се јако добро. Било је то лепо искуство, штета што није дуже трајало. Ово ми је пуно значило и поновио бих радо“, рекао је ученик Матеја Сурланџис.
„Значило ми је пуно. Научио сам ствари о којима нисам знао и дружио сам се са мојим другарима. Учествовао сам зато што сам хтео и имао сам времена, а научио сам доста о Светом Сави и како је лепо радити у тиму. Носим баш лепо искуство. Било је напорно, али је вредело и са задовољством ћу поново учествовати“, казао је ученик Вања Срдић.
„Мени је била велика част да будем у овом пројекту. Било ми је много лепо и забавно јер сам са другарима кроз игру и забаву могла да кажем доста информација о животу Светог Саве, а упознала сам и нове другаре из других одељења. Када су ме питали да ли хоћу да учествујем у овој представи, одмах сам пристала зато што касније хоћу да постанем глумица. На пробама сам била опуштена, али када смо вежбали пред другом децом у учионици, била сам нервозна, а поготово сам се унервозила кад смо снимали јер сам мислила да ћу заборавити текст. Волела бих да учествујем поново у нечем оваквом јер ме то чини срећном и волим да учим нове ствари“, каже ученица Сара Гајић.
„Било је много забавно и радо сам хтела да учествујем да бих више научила о Светом Сави. Упознала сам и три нова другара због те узбудљиве представе, а и баш сам поносна што је моја мама тако дивна учитељица. Радујем се сваке суботе што идем у Српску школу“, казала је Петра Адамовић.
„Свиђа ми се што смо направили ову представу. Упознала сам пуно другара и надам се да ћемо се дружити и после овога. Све ми се баш свидело, а посебно ми је било важно што сам могла да глумим зато што у будућности хоћу да будем глумица. Једва чекам да поново правимо неку представу. И свиђа ми се то што сам пуно нових ствари научила о Светом Сави“, казала је Марта Адамовић.
