V.d. pomoćnika direktora Uprave za saradnju sa dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Slađana Marković Stojanović rekla je da je cilj predstavljanja, pored narodnjih nošnji i predstavljanje srpskog identiteta.
„Da predstavimo narodne nošnje, konkretno danas, i da upoznamo i javnost u našem gradu i u našoj državi i da povežemo matricu, region i dijasporu, da očuvamo jezički identitet, da očuvamo ćirilično pismo i da očuvamo tradiciju“, istakla je Marković Stojanović.
Rekla je da ove godine Uprava za saradnju sa Dijasporom je Srbima u regionu učestvuje na sajmu knjiga na malo drugačiji način.
„Ponudili smo dva velika događaja i svakodnevni događaj koji će imati informativni karakter da upoznamo javnost šta to Uprava za saradnju sa dijasporom radi i šta mi možemo da ponudimo kao informaciju našim ljudima koji se nalaze u regionalnoj dijaspori. Kako da ostvare neka svoja prava, šta sve možemo, gde zapravo naša uprava može da posreduje“, navela je Marković Stojanović.
Dodala je da su vrlo ponosni na spoj tradicionalnog i modernog kojim se predstavljaju u ovoj godini, kao i da imaju novi slogan – „Srce kaže Srbija, gde god da smo na bilo kom delu planete“.
„U četvrtak ćemo imati događaj sa decom iz osnovnih škola na temu Srbija kroz prostor i vreme, koliko zapravo poznajemo Srbiju, koliko poznajemo ne samo geografske odlike, nego koliko poznajemo i znamenite Srbe. U tom smislu mi smo pripremili interaktivne mape“, navela je Marković Stojanović.
Državna sekretarka u MSP Nevena Jovanović ističe da se MSP, u saradnji sa Upravom za dijasporu, se trudi da na odgovoran i sistematičan način pristupa negovanju odnosa sa Srbima koji žive van teritorije matične države, tačnije u regionu i u široj dijaspori.
„U poslednjim godinama MSP se trudi zaista da sa konkretnim akcijama unapredi komunikaciju sa Srbima koji žive u dijaspori i u regionu. Razumemo da je to od suštinskog značaja za širu zaštitu naših vitalnih i nacionalnih interesa i želeći da pruži svu vrstu podrške i pomoći našim ljudima koji žive u rasejanju, prepoznajući takođe njihov potencijal da pomognu do nama kako bismo svi zajedno zajednički snagama delovali upravo u tom pravcu zaštite naših državnih interesa“, rekla je Jovanović.
Naglasila je da su srećni što prisustvuju tom događaju, koji, osim što svedoči o bogatoj kulturnoj tradiciji našeg naroda, svedoči i o njegovom kontinuiranom i viševekovnom prisustvu na širem prostoru ovog regiona.
Autor predstavljanja nošnji iz regiona, etnolog i antropolog Ivan Terzić, već dve decenije se bavi isključivo tim segmentom našeg nasleđa, narodnim nošnjama Srba celokupnog regiona, rekao je da je predstavljanje urađeno u vidu mape koja ima 25 tipova nošnji Srba u Srbiji i 25 tipova nošnji Srba van teritorija Srbije.
Kako je objasnio, napravljeno je u formatu A-4 na kolor fotografijama, gde na svakoj prednjoj strani je jedan reprezentativan par u nošnji tog kraja, a na poleđini je priča ukratko o lokalitetu, odakle su te nošnje i uopšte kratke karakteristike narodne nošnje tog kraja.
Na pitanje koja je njemu narodna nošnja omiljena, Terzić odgovara da je to dinarski tip nošnje.
„Najzastupljeniji je kod Srba u dinarskim predeljima. Nošnje od sukna, od vunenih tkanina sa klečanim i tkanim pregačama, zubunima, velikim oglavljima koje simbolišu neki društveni status žene koja nosi. Tako da je to, ako se opredeljujem za neki kraj, to bi možda bio dinarski kraj“, rekao je Terzić.
