У поздравном говору генерални секретар Културно просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић, истакао је да је ова престижна награда основана 1964. године, на стогодишњицу рођења Вука Стефановића Караџића, када је проглашена за националну институцију културе, заједно са Српском академијом наука и уметности, Матицом српском, Вуковом и Доситејевом задужбином, Коларцем и Српском књижевном задругом.
„Жири је све одлуке донео једногласно, у пуном уверењу, да смо се заиста определили за оне који су својим делом до сада понајвише допринели разним областима културе српскога народа и Србије“, рекао је проф. др Дарко Танасковић.
У име славодобитника, књижевника Мирослава Алексића, Зорана Богнара и Миомира Нешића, фотографа Станка Костића, Вајара Милутина Ранковића и Љубише Манчића, библиотекара Жаклине Николић, историчарке књижевности Жанете Ђукић Перишић, историчара Александра Растовића, музичких уметника браће Теофиловић и добитника Изузетне Вукове награде Матичне ваљевске библиотеке „Љуба Ненадовић“, филмског радника Драгољуба Драгана Елчића, Милорада Вучелић и Зорана Аврамовића, захвалио се управо професор Аврамовић.
„У српској култури је то једна од најважнијих и највећих награда зато што је српска култура направила један заокрет, не само у филологији, већ и у друштву и култури уопште, а и у политици“, рекао је проф. Аврамовић.
„Кад сам проговорио, проговорио сам на Вуковом језику, кад сам почео да пишем писао сам вуковским језиком и ово ми је заиста, велико признање. Има ли већег признања него и да сам мислио ћирилицом, мислио на Вуковом писму и писао и говорио и запамтио, наравно гесло тог језика тако да ми је то велико признање… Нема традиције укупне, ни епске, да то Вук није сачувао“, рекао је Милорад Вучелић.
У улози модератора била је драмска уметница Биљана Ђуровић.
