Сусрете је отворила Деса Буразор Асланидис, оснивач и прва председница Друштва, која је позвала присутне да минутом ћутања, одају пошту страдалим у масакрима у О.Ш. „Владислав Рибникар“ и у Општини Младеновац. Објаснила је да због свих тих немилих догађаја у нашој земљи, у програму неће бити заступљени музички садржаји. Упознала је присутне са многобројним културним и просветним активностима које je реализовала, заједно са својим сарадницима. Напоменула је да ће обележавање четворогодишњице рада и деловања СКПД“Просвјета“ бити у септембру ове године, у просторијама Конзулата Републике Србије у Штутгарту.
„“Просвјета“ – одбор у Штутгарту“ је званично основан 20. маја 2019. године, а пре тога смо деловали као Иницијативни одбор од 2017. године. Свих ових протеклих година, Друштво које сам основала и на чијем сам челу, заједно са својим сарадницима, који су прихватили идеју да „Просвјета“ заживи на овим просторима, организовало је различите културне манифестације, на чему им се искрено захваљујем, а овом приликом ћу набројати само неке од њих: обележили смо 100 година од краја Великог рата, 2018. године, пригодним предавњем историчара др Дарија Видојковића из Равесбурга, позната списатељица Оливера Будимир из Београда промовисала је своје романе „Увир на извиру“ и „Лавиринт живота“ о трагичним догађајима на Kосову и Метохији, ауторка из Беча академик проф. Светлана Матић представила је своја књижевна остварења 2017. године, у просторијама Kонзулата Републике Србије у Штутгарту, поезију за децу и одрасле представио је у Штутгарту и песник Љубиша Симић, који је 20 година био на челу удружења писаца „Седмица“ из Франкфурта, заједно са професорком српског језика и књижевности Богданом Брезовац, секретаром Друштва и ђацима допунске школе из Винендена, организовали смо 2020. године, посету Српском војничком гробљу у Улму, где је сахрањено 142 војника из Првог светског рата; у јулу 2020. године, Удружење је организовало састанак и програм, који је назван „Музиком и поезијом у борби против короне“; Реализовали смо сусрете писаца у част Иви Андрићу 2022. године у конзулату Републике Србије, а посетили смо и Шилеров музеј у Вајмару, посвећен Јохану Фридриху Шилеру, који је био лекар, немачки песник, драматург, филозоф и историчар,“ истакла је Деса Буразор Асланидис.
Присутнима се обратио и генерални конзул Републике Србије у Штутгарту, господин Драган Димитријевић, који је истог дана приредио пријем за делегацију, коју су чинили Деса Буразор, Вања Булић, Богдана Брезовац и проф. Светлана Матић.
Деса Бурзор се захвалила генералном конзулу на подршци и уручила му пригодну захвалницу. Конзул Димитријевић је у свом обраћању, између осталог, рекао, да је циљ Конзулата да организује са нашим удружењима заједничке акције и пројекте. Апеловао је на присутне и све оне који се баве просветом, да остану на том путу. Посебно је подвукао значај допунских школа, јер, како је рекао, наша деца треба да гледају на своју земљу, као на једину земљу и зато морамо да их едукујемо у том правцу. Пожелео је писцима пријатно дружење и обећао своју личну подршку у будућим културним активностима.
Програм је био двојезичан на српском и немачком. Гост из Форума Култура града Штутгарта који је финансијски, заједно са Министарством културе, подржавао рад Просвјете свих ових година, господин Даниел Михалос, изразио је задовољство што има прилику да присуствује Сусрету писаца и пожелео „Просвјети“ много успеха у даљем раду. Председница Просвјете му се захвалила на свему што је Форум култура учинио за Друштво на чијем је она челу и уручила му Захвалницу.
Специјалан гост вечери био је Вања Булић, српски новинар, књижевник и ТВ водитељ. Булић је овом приликом, представио своја многобројна књижевна остварења, међу којима су: Теслина пошиљка, Виза за небо, Симеоном печат, Јованово завештање,Милутинов грех, Душанова клетва и друге. Нагласио је да је веома значајно да писци граде културу и да задрже дух народа коме припадају. Истакао је да наша деца не треба да забораве српски језик и да знају ко су и шта су. Говорећи о својим делима, истакао је да све књиге имају историјски и трилерски део, за кога тврде да је Булић преписао стварност.
Подвукао је да је Мирослављево јеванђеље увршћено у 120 највреднијих покретних добара у историји људске цивилизације.
„Јеванђеље је само једно. То су сведочења четири апостола о животу и делу Исуса Христа… Када дођете у Хиландар и питате монахе за Мирослављево јеванђеље, монаси се заплачу и прекрсте. Мирослављево јеванђеље је у Хиландару било 8 векова. Однео га је са Свете Горе Александар Обреновић, коме је, наводно поклоњено. Али, пре ће бити да га је он сам узео. Године 1896. кренуо је на Олимпијаду у Атину, свратио до Свете горе и отплатио дугове, отплатио менице, да не би наш Манастир, пао у дужничко ропство. 50 година пре тога, један млади руски владика Порфирије, је откинуо једну страну из Мирослављевог јеванђеља и поклонио га руском цару. То је та страна која се налази у Петрограду, која се зове „Петроградски лист“. Наши стално покушавају да га врате, јер без тог једног листа, наша реликвија је рањена. Ја сам формирао једно друштво у Србији „За краља и отаџбину“, које жели да Мирослављево јеванђеље врати на Хиландар, не би ли се вратила династија у Србију. У Русији сам формирао једно друштво „За цара и отаџбину“ и они желе да врате ту страну у Мирослављево јеванђеље, а Јеванђеље на Хиландар, не би ли се вратила опет династија тамо“, закључио је Булић.
Након паузе и послужења, присутне је упознала са својим и радом Аустријско-српског културног друштва Вилхелмина Мина Караџић, оснивач и прва председница проф. Светлана Матић из Беча. Захвалила се Деси Буразор на плодотворном, дугогодишњем хуманитарном раду, као и на успешном раду, на пољу очувања српског језика и културе у расејању.
Светлана Матић је ауторка изложбе о Мини Караџић, која је урађена по њеном ауторском делу Певам дању, певам ноћу, писма Мини Караџић, коју је дизајнирао Душан Борисављевић из Беча. Захваљујући видео-презентацији, присутни су могли да виде како изложба изгледа, а њена поставка се тренутно налази у просторијама Конзулата Републике Србије у Бечу. У Сремским Карловцима ће изложба о Мини бити отворена 2. јула ове године, а затим се од 17. до 31. јула сели у Библиотеку града Београда, у галерију Атриум.
На Сусрету писаца своје стихове су говорили песници из Франкфурта из Удружења писаца Седмица: Саша Јовановић, председник, Татјана Милановић, Загорка Бунтхорнсаде и Хорст Ценгерлинг. „Српску књижевну радионицу“ из Франкфурта су, стиховима, представили песници: Вера Гајић, потпредседница, Бранимир Митровић, Биљана Исаиловић и Војкан Батинић.
У опуштеној атмосфери, након официјелног дела програма, учесници и публика су се дружили и заједнички фотографисали. Осим писаца и љубитеља културе, на скупу су присуствовали Сања Алвировић, испред Представништва Републике Српске у Штутгарту, Душан Радовић, председник Клуба „Никола Тесла“, Милета Јелић, Емир Подвићанин, Александра Живановић и многи други.
