Током живота Тесла је носио одела, свилене и памучне кошуље, кравате најразличитијих боја, а у свечанијим приликама и лептир машне. Када говоримо о његовом модном стилу, можемо рећи да је он пратио неку своју линију и личне афинитете. Облачио се на начин на који се облачио грађански свет са краја 19. века.
Теслин отац Милутин био је православни свештеник, школован и образован човек, говорио је немачки и италијански, изучавао филозофију и имао велику личну библиотеку. Поред родитеља, Тесла је био необично везан и за свог ујака Петра Мандића који је такође био православни свештеник и рођени брат његове мајке. Значи, Тесла потиче из породице образованих људи – младог грађанског сталежа. Школовао се по европским метрополама, живео у Бечу и Прагу; радио у Будимпешти, Паризу, Стразбуру и Њујорку, касније и широм „обећане земље“, па је свакако и мода која је била присутна у тим градовима оставила трага и на његов модни стил.
Тесла је на Манхетну имао личног кројача. Највећи број одела му је шила радионица „James W Bell Sons and Co“. На појединим етикетама на оделима стоји уписан и датум израде, као и име поручиоца – Тесла. Одела су се састојала од три дела: струкираног сакоа са реверима и три дугмета, прслука и класичних панталона. Теслина одела су шивена од вунених штофова, са памучном или свиленом поставом.
Кошуље од памука и свиле углавном су му шивене код „Macy and Co“. Осим белих и беж кошуља, носио је и штрафтасте са зеленим, љубичастим, жутим, ружичастим или плавим пругама, а понекад и кариране.
Обућу је правио код „James Moore“ – увек сличан модел плитких или дубоких кожних ципела које су биле лако шпицасте на врху, са ниским петама. Црне, браон и тамно зелене боје. Понекад су биле од зумбане коже или антилопа и све су биле на пертлање.
У Тесла музеју у Београду, налази се 439 експоната, личних предмета Николе Тесле од текстила и коже.
Највише има кравата – 75 комада, које су углавном свилене, невероватних боја и дезена. Ту је и 72 пара чарапа – зимских, летњих, штриканих, кратких и дугачких. Чарапа има браон, црних, љубичастих, тачкастих, али и велика збирка кошуља, као и кошуља за спавање (спаваћица), оковратника за кошуље меких и тврдих (фишбајна), које се стављају испод крагне да би она лепо стајала.
Занимљиво је да сваки комад гардеробе има извезене иницијале Николе Тесле. Он је живео по хотелима, а из рачуна које чува Музеј у Београду, види се да му је одећа прана у хотелским перионицама. То је био разлог за израду иницијала на одевним предметима којих има чак и на чарапама.
Непостојећа фама о Теслиним белим рукавицама
Фама о белим рукавицама и Тесли спада у уметничке слободе разних Теслиних „биографа“. Музеј у Београду нема ни један податак да је он, свакога дана, узимао нове беле рукавице. О томе не постоји никаква белешка, рачун, поруџбеница, нечије сведочанство или прича. Музеј чува велики број његових рукавица: браон, маслинастозелене, љубичасте, петролеј-плаве, сиве и окер боје, израђених од коже или памука.
„J. Denihan, ladie`s and gents` tailors”, код којих је Тесла имао отворен рачун, пеглао му је одела. Углавном, Теслина одећа је прана у хотелским перионицама, али понекад и у специјализованој перионици за ручно прање „Long Island hand laundry“.
Када су модни детаљи у питању Тесла је био минималистички оријентисан. Није носио ништа осим веома дискретних дугмића за кошуље. Музеј Никола Тесла у Београду нема сачуване игле за кравате, накит, сатове или сличне модне детаље. Поред шешира са којима се никада није фотографисао (цилиндри, полуцилиндри и жирадо шешири), које је он очигледно носио у зависности од прилике, Музеј поседује и занимљиве цвикере за сунце и за вид. У Музеју има и неколико елегантних танких штапова, један је чак са сребрном извајаном ручком, које је Тесла у старости носио.
