Ова два значајна фототипска издања, поклон су Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца, библиотеци „Мина Караџић“ у Бечу. Овом значајном културном манифестацијом, дат је допринос обележавању 210 година од појављивања „Новина сербских“ у царствујућој Вијени.
Присутне је у име Амбасаде и Конзулата Републике Србије, поздравила Милица Вучковић, конзул, истичући задовољство што се овако значајна издања представљају јавности, захваљујући се Светлани Матић на конструктивној и доброј сарадњи у претходним годинама. Светлана Матић је конзулки Вучковић уручила Захвалницу у име Друштва за свесрдну подршку у организовању значајних културних манифестација.
Истовремено се захвалила присутнима на доласку, а посебно Анђели Огњановић, директорки Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца и Гордани Вучковић, руководиоцу Завичајног фонда на поклону и уручила им Захвалнице за донацију књига.
Говорећи о „Стоглаву“, истакла је да он представља „рукописну књигу моралних поука за свештенике, која је са старословенског преведена на модерни српски језик. Настала је у манастиру Беочин. Рукопис се састоји од три дела, при чему први од сто глава, говори о вери и о томе како треба да се понаша сваки хришћанин. Други део садржи граматичке текстове, а трећи сачињавају моралне поруке. Ово дело је преписано из руских књига. По првој верзији, написано је током 10. и 11. века у Русији.“
„Када је реч о „Новинама србским“, њих је уређивао Димитрије Давидовић у Крагујевцу, који је био престоница кнежевине Србије, а представљале су службени лист и имале обележје политичког гласила. Новине су покренуте са циљем да шире просвету и културу. Овај службени дневник Краљевине Србије излазио је од 1813. до 1821. године у Бечу и од 1916. до 1918. на Крфу. Новине су излазиле једном недељно, углавном суботом“, закључила је Матићева.
Анђела Огњановић је присутне обавестила о историјату културне установе на чијем је челу и изразила задовољство што ће се сарадња наставити и у Крагујевцу, где ће изложба о Мини Караџић, бити свечано отворена 17. новембра 2023. године, у 19 сати, у просторијама библиотеке „Вук Караџић“. Посебно се захвалила Душану Борисављевићу, члану УО Друштва на ангажовању у реализацији овог сусрета, као бившем колеги, који је као библиотекар и предано радио дуги низ година, пре доласка у Беч.
Гордана Вучковић је истакла да је Димитрије Давидовић, уредник „Новина србских“ тираж новина, унапред продавао путем претплате, а имао је тежак задатак да у исто време задовољи и информише грађане и кнеза Милоша Обреновића. Подсетила је да је он творац Првог српског устава и да нажалост, о његовој смрти, новине које је покренуо и које је годинама водио, нису објавиле ни једну једину реч. Димитрије Давидовић, као први уредник новина, остаће упамћен као једна од најзначајнијих личности 20. века, која је информисла тадашње грађанство о политичким дешавањима у земљи и свету тога доба“ закључила је Гордана.
Ова културна манифестација подржана је од стране Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије, у оквиру пројекта „Подршка очувању културног идентитета српске заједнице у Аустрији.“
