У једном изузетно турбулентном тренутку за све Србе у дијаспори и у време кад је Аустралију запљуснуо трећи талас миграната са простора бивше Југославије, угледни бизнисмен из Мелбурна а пореклом из Баната, Ђорђе Маринковић, дошао је на идеју да покрене први ћирилични лист у Аустралији.
Тако се, пре тачно, три деценије, 19. марта 1991. године, овде у Мелбурну, појавио „Српски глас“, прве српске новине на ћириличном писму.
„Пар пута сам узела новине и почела да читам ћирилицу. Хвала им, и надам се да је још неко уз њихове новине научио ћирилицу“, каже Никодија Буловић.
„Српски глас“ је у почетку излазио два пута њедељно и редовно обавештавао овдашње Србе о свим битним догађајима у Србији и са простора ратом захваћене тадашње Југославије. Није било никако лако оснивачима и првим новинарима Српског гласа, да у оно време када је медијска хајка на Србе већ увелико узимала маха да новине ставе на ноге и профилишу их у један озбиљан недељник са ставом и поштовањем међу аустралијским Србима.
Већ од самог почетка, било је бројних отпора и проблема, али је недељник, упркос свему успео да се одржи и након 30 година, као неприкосновени чувар традиције и културе Срба на Петом континенту.
Осим догађаја из Србије, са простора Балкана, Српски глас је од самог почетка овдашње Србе информисао и о свим дешавањима у њиховој бројној заједници из свих удаљених крајева Аустралије.
Близу две и по хиљаде бројева „Српског гласа“ изашло је до данас из редакције у Мелбурну уз свесрдну помоћ верних дописника из Србије и читаве Аустралије.
Данас овај недељник, упркос дигитализацији медија, има признато место међу српском дијаспором на Петом континенту. Још увек нема ниједног важног догађаја у овдашњој српској заједници који није забележен и усликан од стране новинара и сарадника Српског гласа.
Након изненадне смрти оснивача Ђорђа Маринковића, последњих 12 година издавање недељника је са успехом наставила његова супруга Живана Јовановић.
„Јако сам узбуђена поводом овог јубилеја и желела бих да овај јубилеј честитам свим нашим новинарима, сарадницима и захвалим свим пословним партнерима и наравно, нашим верним читаоцима без којих овај наш јубилеј не бисмо данас прослављали“, каже Живана Јовановић.
„Бити уредник „Српског гласа“ била је и част али и огромна одговорност, а разлога за то је безброј…помоћи ниоткуда или врло ограничено, а одговорност као да се ради у најбољим могућим условима“, каже Слободан Грба, уредник од 1996. до 2008.
Иако суочен са потребама новог времена, „Српски глас“ је остао веран српском ћириличном писму, матици Србији и српској заједници Аустралије. Кроз ту редакцију прошло је десетак уредника и много новинара који су својим ентизијазмом и залагањем допринели да се овај недељник одржи у једном веома тешком времену и опстане као једна пријатна и сигурна оаза српства у толерантној и мултиетничкој Аустралији.