„Ми смо за њих били само странци и ништа више, па нису желели да ми играмо у њиховој Првој лиги“, говори данас Божин Јовановић.
У „Интернационалном клубу младих Југословена“ била је формирана и женска рукометна екипа, која је одмеравала снаге са аустријским рукометашицама. Томе је највише „кумовао“ сам Братољуб Ћук, који је био рукометаш.
„У Врњачкој Бањи сам играо рукомет за РК „Партизан“. Био сам десни бек, јер сам левак. Наставио сам да играм и у Бечу за РК „Рапид“ пуних пет година. Убрзо сам због породичних и пословних обавеза напустио активно играње и постао рукометни судија. Напредовао сам толико да сам као странац постао први савезни судија у рукомету у Аустрији. Судио сам у Аустријској рукометној лиги од 1977. до 1987. године“, прича нам Ћук.
После рукометашица, УКМЈ је добио и мушки састав, тако да су оба тима 1971. године имали укупно 25 чланова. Аустријски синдикат им је даровао спортску опрему, а Аустријска рукометна лига их је призвала у своје државно такмичење.
У својим подрумским просторијама је у мају 1971. године одржано прво Југословенско такмичење у стоном тенису у Бечу. Учествовали су клубови ИКМЈ, „Јединиство“ из Беча и „Југославија“ из Бадена поред Беча, који је освојио прво место. Награде су поделили Божин Јовановић, председник и секретар Слободан Вучковић из ИКМЈ.
Стонотенисери ИКМЈ су једно време били чланови Бечке стонотениске лиге. Освојили су 1971. године прво месту у Бечу, као први тим странаца уопште. Међу стонотенисерима најактивнији су били Жарко Боговић из Београда, његов комшија Манојловић, касније чувени ватерполиста и аустријски комшија Таубар.
Када је 1973. формирана Стонотениска лига југословенских клубова Аустрије, у првој сезони такмичења победио је клуб „Младост“. Тада је у мају 1973. године Божин Бата Јовановић као играч био проглашен за најбољег стонотенисера ове лиге.
Као међународни стонотенисерски судија Божин Бата Јовановић је, на пример, 1981. године учествовао на Еуротоп, првенству најбољих стонотенисера Старог континента. У Прокуплљу је Јовановић био оснивач стонотениског клуба „Топличанин“.
Шаховска екипа ИКМЈ имала је шездесет чланова. Шахисте је предводио мајстор дрвених фигура Лазић, пореклом из Ваљева. Клуб ИКМЈ је 1971. године организовао и прво Појединачно првенство у шаху. Учествовала су дванаесторица шахиста. Титулу првака освојио је Здравко Спајић са 9,5 поена, други је био Јован Аћимов, а трећи Радомир Јовановић.
„Врло брзо после нашег клуба, формирана су 1970. године фудбалски клубови „Југославија“ у Бадену код Беча, „Илинден“ у Бечу, „Јединство“ у Бечу и ФК „Радник“ Бад Феслеу. Први клуб је водио Александар Петровић, други Илија Трајковски, трећи клуб „Јединство“ са чак 480 чланова водио је Момчило Мирковић. И четврти је водио Илија Држаић, тада представник хиљаду југословенских радника у Бад феслеу“, записао је новинар и фотограф Јован Ритопечки, дописник београдске „Илустроване политике“.
Игранке у дискотеци
Врло брзо са спортских активности млади Југословени и Срби у Бечу су почели да се баве и културним приредбама.
„Са власником зграде и станарима потписали смо споразум од томе да наш клуб ради суботом и недељом, да одржавамо забаве од 20 сати увече до поноћи. Тада смо одржавали и игранке. Ми смо отворили у овом клубу прву српску и југословенску дискотеку у Бечу, у којој је дискмајстор био Бранко Узелац из Београда. За баром је служио конобар из Словеније, а гардеробер и продавац улазница био је један момак, Лаза из Кикинде. Права мала Југославија окупљала се у нашем подруму. Већ после годину дана рада ми смо имали 800 чланова са плаћеном чланарином. Наши чланови су били и осморо Аустријанаца“, хвали се први председник Божин Јовановић.
И набраја нам да су у клубу гостовали народни уметници из отаџбине: Есма Реџепова, Недељко Билкић, Силвана Арменулић, Душко Јакшић, Нада Мамула, Неџад Имамовић, Мехо Пузић, Уснија Реџепова и хармоникаш Јовица Петковић.
„Ви сте диван човек господине Бато, можете ли да ме чувате, овде је страшна гужва – замолима ме једном приликом Силвана Арменулић“, сећа се Божин Јовановић, који јој је као организатор помогао да има диван наступ.
Уметнике је из Југославије у Беч слала држава, а њихови наступи су одржавани у Конгресхаус са 1.500 места.
„Интересовање наших људи за концерте наших уметника било је огромно, да би и стадион Рапид био мали да прими све Југословене.
У клубу је прорадио и биоскоп, јер су се на великом платну приказивали домаћи филмови. Први филм који су наши радници гледали у овом клубу био је „Поп Ћира и поп Спира“.
Филмове је клубу набављала Амбасада Југославије. У то време амбасадор је био Митја Вошњак, Словенац, који је помагао први југословенску клуб.
„“Интернационални клуб младих Југословена“ био је наше сигурно југословенско уточиште у Бечу. У њега смо долазили као у светилиште. Сви би се лепо обукли. Мушкраци би били у оделима и с акраватама, а даме у хаљинама. Наше забаве су за њих биле велики доживљај, чак свечаност. Пијаних и несташних гостију није било. У том уређеном подруму ми смо дочекивали нове године. Организовали смо балове, па такмичења у плесу са дамама, али и са јабукама између чела плесача. Било је јако лепо и весело“, памти први председник Божин Јовановић, пореклом из Прокупља, који је свега осам година живео и радио у Аустрији.
У међувремену секретар клуба постао је Братољуб Бајо Ћук, који је водио женски рукометни тим, а био са супругом Милицом вишеструки победник у плесним такмичењима.
Први „Интернационални клуб младих Југословена“ активно је деловао само четири године. Угашен је 1973. јер је први и једини председник клуба Божин Бата Јовановић отишао на одслужење војног рока у Скопје. Нико у Бечу из руководства „ИКМЈ“ није хтео да преузме председничку функцију.
Први југословенски клуб се угасио, јер је његов први председник остао да живи и ради у свом Прокупљу. А пензионерске дана проводи са супугом, сином и унуцима у Барајеву код Београда.
Божин Бата Јовановић после одласка из Беча радио је као службеник, коресподент и преводилац у Фабрици обојених метала РТБ Бор. Имао је канцеларију за превођење и Школу за преводиоце. Већ 30 година бави се веслањем. Женио се два пута, добио је троје деце. Његов син Данијел Јовановић живи и ради у вароши поред Беча.
Нови клубови
У подрумским просторијама зграде у улици Урбангасе број 10 у 17. округу града Беча, данас се налази фитнес клуб.
„Интернационални клуб младих Југословена“ јесте се угасио 1973. године, али су у његовом крилу рођени нови наши фудбалски клубови – „Јединство“, „Пожаревац“ „Југославија Баден“, и „Слога“, који ће ускоро до славе пола века постојања и активности.
У формирању ФК „Пожаревац“ учествовали су Драгослав Драги Миливојевић, Мита Живановић, Радиша Филиповић, Миодраг Животић, Слободан Којић, Новица Стојановић и Мирослав Ђорђевић. ФК „Слога“ су водили Бели Ђорђевић, Разинац, Јајић и Пејчиноски.
„Била су то четири фудбалска клуба са којима су учињени први кораци ка стварању будуће фудбалске „Југо лиге“ и Удружења клубова као кровне организације на нивоу Аустрије“, задовољно говори Божин Јовановић.
Већ наредне 1972. године настали су и фудбалски клубови „Сантос“, који је водио господин Васић са секретаром Жикицом Костићем, и ФК „Илинден“ . Интересантно је да су просторије ИКМЈ у Урбангасе број 10 у 17. округу града Беча, често даване на услугу овим клубовима да у њима развијају своје културне активности.
„Кад смо долазили у Аустрију пре пола века били смо поносни „гостујући радници“, а потом смо добили пежоративно тумачење тог звања – гастарбајтери. Ми смо сви у души били патриоте, носталгични завичајци, који су патили за отаџбином. Да би смо имали своје парче отаџбине у Аустрији оснивали смо клубове, удружења, друштва и заједнице. Од 1970. до 2015. године основали смо у Бечу велику нашу колонију са укупно 102 клуба“, каже Братољуб Бајо Ћук.
