Да Срби имају шта да покажу свету и да буду прваци на планети Земљи није показао наш фудбал, већ наш ватерполо, наша одбојка, наш тенис, па и наша оригиналност у показивању других вештина, какве нико на свету нема.
Немања Блажић, млади Београђанин, јутјубер и баскеташ ушао је крајем јуна у чувену Гинисову књигу светских рекорда. Блажић је за један минут чак 36 пута преврнуо кошаркашку лопту испод својих ногу. Агенција Гинисов рекорд му је издала званично признање светског рекорда.
А Срби у су славној едицији необичних првака света, добили свог деветнаестог „Гиниса“.
Остоја Матић и његов тима механичара из Беча ушли су 2021. године у Гинисову књигу светских рекорда. Матићеви ученици најбржи су у свету у мењању све четири гуме на путничком аутомобилу. Екипа његове фирме „Lucky Car“ коју су чинили Стефан Кузмић, Адриан Мандић променила је све четири гуме за само 49,03 секунде и тако оборила претходни светски рекорд од 58,43 секунде. Миодраг Обрадовић био је главни тренер тима, а Лаура Марковић вођа екипе.
Деветнаест рекордера
Гинисова књига рекорда је годишњи преглед светских рекорда, како људских достигнућа тако и природних феномена. Први пут ју је објавило 1955. године пиварско предузеће „Гинис“. Данас се објављује у више од стотину земаља широм света на више од 23 језика Срби су невероватном снагом воље и вештина успели да уђу у ову енциклопедију успеха. Од 19 наших рекордера 15 је мушкараца, два удружења, једна је дама и једна држава. Када на сајту Гинисове књиге рекорда укуцате реч „Србија“, појави се 50 српских резултата.
Први Србин који се нашао у Гинисовој књизи рекорда те 1955. године био је Димитрије Филиповић из Земуна. Филиповић био је први мушки суперстогодишњак у 20. веку. Сматра се да је рођен 1818, мада то није сигурно, а да је умро после 1932. Филиповић и његова супруга Живана добили су медијску пажњу пошто су тврдили да су најдуговечнији брачни пар у Краљевини Југославији, а можда и у целом свету. Филиповић се последњи пут појавио у медијима у октубру 1932. године, у доби од 114 година , када је његова жена Живана имала 115. године.Верификовала га је прва Гинисова књига рекорда 1955. године. Димитрије Филиповић је са 110 година живота био трећи на листи најстаријих становника планете.
Бивша стјуардеса ЈАТ-а Весна Вуловић заузела је четврто место највећих рекорда у историји као особа која је преживела пад са висине 10.160 метара без падобрана. Пад се десио 26. јануара 1972. године изнад Српске Камењице у данашњој Чешкој. Усташки терориста је поставио бомбу у авион ЈАТ-а на лету 367 која је разнела летелицу. Весна Вуловић је преживела пошто је била везана за своје седиште у задњем делу авиона који је, после експлозије, остао спојен за тоалете и пао на снегом покривену планину. У њену част Чеси су у Српској Каменици основној школи дали име „Весна Вуловић“.
Шабачки берберин и фризер Никола Кулезић уписао се у Гинисову књигу рекорда у дисциплини – најдуже надограђена коса у облику плетенице. У присуству комшија направио је кику дужине 820 м и тиме оборио претходни рекорд који је износио 294,49 м. Кулезић је користио синтетичке длаке различите боје и нијанси. Коса је била тешка преко 70 килограма.
Држављанин Србије Золтан Гали из градића Ада је ушао у Гинисову књигу рекорда тако што је направио највеће јело од купуса. Наиме он је успео да скува и смота укупно 10.374 сарме које су биле тешке 1.400 килограма.
Говедар Милован Мијатовић, сточар из села Мионица у околини Ваљева је ушао у Гинисову књигу рекорда 2003. године тако што је одгајио најтежег бика на свету званог Фердинанд. Фердинанд је тежио 2.100 кг и тиме оборио 100 година стар рекорд једног мексичког бика.
Милован Милутиновић из Ужица успео је да оде пешака од Ужица до Лондона. Миловану је требало 62 дана да стигне до Лондона пред Гинисовом комисијом на стадиону Линфорд Кристи постане Гинисов рекордер тако што је успео да трчи са теретом од 45 килограма на 100 метара за само 25,19 секунди.
Давор Нововић из Београда је, на пример, пливајући просечно 16 сати и прелазећи 118 километара дневно, за 46 дана препливао Амазон у дужини од 5.450 километара. Нововић се није борио само са снажном реком већ и са неманима у њој. Овај Србин је тим подухватом оборио и нови светски рекорд који је до сада био у власништву легендарног Словенца Мартина Стрела, који је најдужу реку Јужне Америке савладао за 66 дана.
Суботичанин Ервин Катона је освојио о Гинисов рекорд у дисциплини Рампа (подизање 2 аутомобила по 1.000 кг под нагибом од 15 степени у трајању од 1,02 минута). Такође је постао и Гинисов рекордер у најбржем превртању гуме на 20 метара.
Боксер и витез борилачких вештина Миодраг Гидра Стојановић године 1986. уписао се у Гинисову књигу рекорда урадивши за 24 сата 29.449 трбушњака.
Славиша Пајкић из Пожаревца два пута је ушао у Гинисову књигу рекорда: 1981. године додирнуо је неколико хиљада волти, а 2003. године загрејао је воду на 97 степени за минут и 37 секунди. Наиме, његов организам је отпоран на струју и он контролише јачину струје коју испушта његово тело, зато има надимак Биба Струја.
Мајстор нунчака Десимир Деско Стојковић, поставио је Гинисов рекорд 2013. године, тако што је нунчакама у мету на џаку погодио тачно 234 пута за минут. Жандарм и поручник Винко Тривуновић оборио је Гинисов рекорд у згибовима када је за 24 сата урадио чак 5.820.
Војислав Мијић из Шапца је познат лао двоструки рекордер. Први Гинисов рекорд поставио је на деоници од Сремске Митровице до Београда. 1992. године када је стазу од 139 км препливао за 36,5 часова. Већ следеће 1993. године препливао је од Вуковара до Београда 165 км за 23 часа и 56 минута и тако поставио нови Гинисов рекорд.
Најбољи српски теисер и најбољи светски спортиста 2021. године Новак Ђоковић, ушао је 2016. у Гинисову књигу са два оборена рекорда. Прво је био тенисер са највише титула на Аустралијен опену – пет. И друго Ђоковић је актер најдужег финала гренд слема у историји, меча са Надалом који је трајао пет сати и 33 минута.
Сигурно један од најактивнијих светских рекорера је Далибор Јаблановић из Стубице код Параћина дипломирао је обарао Гинисове рекорде чак 26 пута у 11 категорија. Тиме је и званично постао Србин са највише оборених Гинисових рекорда на Балкану. Јаблановић је проглашен за најбољег такмичара месеца августа 2013. на Гинисовим изазовима преко сајта и у Дому културе у селу Стубица испред многобројних грађана и чланова комисије.
Неки од Гинисових рекорда које је Јаблановић оборио су највише кашика балансираних на лицу (31), највише коцкица поравнатих и постављених на исти број везаних очију (29), најбрже време да се десет коцкица ставе на број један везаних очију (6,84 секунде), најбрже организује шаховског сета у тиму двоје (37,30 секунде), најбрже организује шаховски сет појединац (34,20 секунде), најбрже размотати ролну тоалет папира једном руком (9,80 секунди), највише кашика балансираних на телу (79), највише стик нотес папирића залепљених на лице за 30 секунди (25) и други.
Туријаши и Новосађани су власници два рекорда
На Кобасицијади у Турији 2013. године направљена је кобасица од 2.029 метара, тешка 2,3 тоне. А Удружења „Велико коло“ из Ветерника у Новом Саду окупило је 12.000 учесника, који су играли Велико српско коло за Гиниса.
И сама држава Србија је рекордер непризнатих Гиносових рекорда, јер се није придржавала правила специјалне Комисије за рекорде. Тиме је 25. јануара 2013. године Србија ушла у издање Гинисове књиге рекорда као држава која је оборила рекорд у броју непризнатих Гинисових рекорда.
Међу најпознатијим српским непризнатим рекордима су:
највећа кобасица (2.023 м) – Мирослав Медурић, највећа угљена коцка (25 тона) – ПД РБ „Колубара“, највећа пљескавица (54 кг) – Горан Тодоровић и Иван Ђорђевић, као и највећи бурек (200 кг) – мајстори нишких пекара.
