Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је на почетку конференције да УНС настоји да се прилагоди технологији и времену и да са младим људима прати не само развој технологије, него и друштвено-културолошке контексте што је, како је истакао, важно за дијаспору.
Ракочевић је нагласио да је дијалог технолошки доведен до савршенства, међутим, како каже, духовно, идејно и културолошки никада нисмо били на нижем дијалошком ступњу још од Другог светског рата.
Владимир Радиновић, суоснивач платформе Подцаст.рс, покренуо је ову платформу 2019. године и на њој је тада било 15 подкаста. Сада, каже Радиновић, објављује се више од 500 подкаста из свих република бивше Југославије, дијаспоре, али и подкасти на мањинским језицима у Србији.
„Ми смо кренули 2019. године са жељом да окупимо заједницу аутора на једном месту, јер у том тренутку, али и данас, ако погледате велике платформе за слушање подкаста које долазе из Америке и ако одредите на платформи да користите српски језик, ви ћете и даље као препоруку добијати подкасте који долазе из Америке, Енглеске, из света, али тешко ћете налетети на подкаст са нашег говорног подручја“, објашњава Радиновић.
На питање како младе људе „привући“ на овај формат, Радиновић каже да млађе генерације одрастају са форматима као што је подкаст.
„Њима је овај термин познат, а када смо ми почињали требало је неко време да објаснимо људима шта је то подкаст, каква је то форма. Мислим да прво треба укључити младе у саму продукцију садржаја и направити озбиљније истраживање које су то теме које их занимају, шта је то што би они волели да чују“, каже Радиновић.
Додао је и то да већина подкаста на Балкану почиње са видео формом на Јутјубу, што је с једне стране добро, јер ће подкаст имати већи број прегледа и доћи до шире публике.
„Ипак сматрам да је боље да постоји верзија искључиво у аудио формату, над којом ћете имати потпуну контролу. На Јутјубу могу да демонетизују подкаст, уклоне га, да не диђете до шире публике због алгоритама“, објашњава Радиновић.
Матеја Агатоновић из „Нове економије“ каже да је медиј у коме он ради прошле године одлучио да у своје окриље уврсти подкасте, и сада их има три.
„Хтели смо да направимо нешто што би људе повезало, јер подкаст јесте формат који је најприснији и најнеформалнији и који вам даје много ширу могућност него класичан новинарски рад“, објашњава Агатоновић.
Новинари нису у могућности, како је рекао, да у свом послу износе своје личне ставове и коментаре, осим у колумнама, а објављивањем подкаста су желели да креирају платформу на којој новинар може да каже „шта му је на души“.
Агатоновић је додао да млађа публика, нарочито кроз подкасте, жели да слуша позитивне теме и да су покретањем подкаста желели да остваре већу интерактивност са публиком.
„Дали смо младим људима одрешене руке да се ‘играју’ форматом подкаста и да испоље креативност – наравно, уколико имају иновативну идеју за концепт или серијал“, рекао је Агатоновић.
„Људи који напуштају Балкан нису више ничија публика“, речи су Јана Арсеновића, једног од аутора подкаста „Одомаћени“ из Холандије.
Он је нагласио да је то један од разлога због чега су покренули овај подкаст у дијаспори.
Арсеновић је нагласио да људи у дијаспори имају потребу да се друже и међусобно размењују информације, а мањак медијских садржаја намењених дијаспори, недостатак садржаја на јавним медијским сервисима, као и незаинтересованост домаћих медија за занимљиве приче о људима у дијаспори, неки су од проблема са којима се дијаспора суочава.
Тако је прича о Синиши Ракићу који је у Холандији од 1992. године и који већ 31 годину организје представе за децу по центрима за избеглице, први пут на српском језику, за наше људе у дијаспори, емитована у Арсеновићевом подкасту.
Свештеник др Драгиша Јеркић аутор је подкаста Минхенски разговори, Српска Православна Епархија диселдорфска и немачка и он своје подкасте емитује на српском и немачком језику.
„Наш подкаст усмеравамо на чланове наше црквене заједнице у целој Немачкој, док подкаст на немачком језику усмеравамо интернационално, рекао је свештеник Јеркић.
Он је рекао да су приликом покретања подкаста одлучили да ставе акценат на дијалог о идентитету и црквеној заједници.
О значају подкаста за умрежавања заједница у региону и дијаспори сведочи и оснивање овог медијског формата на информативном порталу Срба у Хрватској – „П портал.нет“.
Оливера Радовић, уредница овог портала, објаснила да је подкаст намењен српској заједници у Хрватској, њеном положају у друштву, али и доприносу српске заједнице у овој земљи.
„Овај портал до сада има четири подкаста, а централна тема свих њих је српска заједница у Хрватској, односно проблеми, положај, доприноси српске заједнице већинском друштву, очување културног идентитета и развој толеранције и међусобног уважавања са већинском и другим заједницама”, рекла је Радовић.
Она је истакла и да је у Хрватској изазов то што, „нажалост, влада антисрпска политика и нису увек сви саговроници спремни да се одазову нашем позиву“.
„Можда они и подржавају наш начин рада и теме којима се бавимо, али у њиховом послу им то не би био никакав бонус. Без икаквог осуђивања, само констатујемо ту чињеницу“, рекла је Радовић.
На конференцији је радио и подкаст консултант и суоснивач „ПодМедиа“ Урош Богдановић говорио о о привлачењу публике и монетизацији подкаст садржаја, уз савете за одржив раст и препоруке о томе како се повезати са публиком из различитих средина.
ВИДЕО СНИМАК:
