Љубомир Драгичевић и Милан Ђурић су теслијанци. Њих двојица се лично не познају. Имају још једну заједничку особину, обојица су искрени родољуби. Први је пословни човек и филантроп из Атине. Други је наставник и српски активиста у Будимпешти. Драгичевић је из Грчке са нашим амбасадором убедио УН да Тесла није Хрват, већ Србин, што је у Њујорку и објављено. А Ђурић је са супругом Дианом поставио бисту Николе Тесле у мађарском граду Помазу.
Урадили су њих двојица много више за српски народ и Србију, тамо у туђини где живе и раде.
Драгићевић је Београђанин (1970.) Одрастао је на Канаревом брду са родитељима, сестром близнакињом и братом. Бавио се пословима транспорта и трговином на мало. Трагајући за бољим животом овај београдски средњошколац се крајем деведесетих година из Београда упутио у Грчку. Уписао је студије бизниса на Атинском универзитету. У почетку је радио у једној фармацеутској компанији. Прешао је у фирму „Натионал Аламо“ да ради као контролор. Говорио је грчки и енглески.
У међувремену је магистрирао менаџмент и бизнис на енглеском Универзитету у Сандерленду. Успешно је прошао и обуку у организацији Дејл Карнеги института, са репрезентативним предавачима из Америке. Љуба Драгићевић је 2013. године постао директор рентакар компаније „National Alamo“. Имала је 7000 аутомобила и 49 пословница у Грчкој и Бугарској.
Данас руководи фирмом која има више од 1000 пословних пунктова, 20.000 аутомобила, и своје услуге нуди у више од 30 земаља на пет континената. Има филијалу у Београду. Три године заредом Драгичевић је проглашаван за најбољег менаџера у рентакар бизнису у Грчкој и ЕУ. Његова фирма је била најбоља европска компанија у тој области 2009. године. Као стручњак држи предавања младим директорима највећих грчких компанија као што су „Vodafone“, „Erickson“, „Pizza hut“, „Jonson & Jonson“.
Љубомир сарађује са Србијом и доводи у Београд делегације разних светских компанија. У Грчкој сарађује са српском заједницом и Амбасадом Р. Србије. У Амбасади Р. Србије га памте као човека коме је Србија увек у срцу. Помагао је увек када затреба око дочека и превоза гостију и делегација, око државних празника, око хуманитарних акција. Са једним од амбасадора је писао Уједињеним нацијама да исправе грешку у њиховом саопштењу да је Никола Тесла, српски геније Хрват. Тесла је Србин, објавиле су УН. Добитник је Теслине златне медаље од Теслине научне фондације из САД. Ожењен је Гркињом и имају ћерку. Живи у атинском кварту Халандри.
Милан Ђурић је наставник, сликар и графичар. Рођен је у Мађарској (Баја 1978.). Потиче из српске породице из Босне, која се пре три века доселила у Угарску. Породица Ђурић је углавном живела у Сантову. Дипломирао је графички дизајн и завршио мастер студије на Академији уметности у Новом Саду. Од ране младости активно учествује у културном и политичком животу Срба у Мађарској, најпре као члан Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској, а потом од 2007. до 2011. године као потпредседник Самоуправе Срба. Био је делегат Срба из Мађарске у Скупштини дијаспоре Р. Србије и повереник за културу и образовање и делегат у Националној фондацији за културу у Мађарској (НКА) где је годинама заступао интересе Срба у Мађарској.
Године 2011. Ђурић је изабран за директора Културног и документационог центра Срба у Мађарској. Овом институцијом руководио је све до њеног укидања јануара 2020. године. За то време организовао је више стотина разних културних и научних програма од којих је најзначајнија била манифестација Месец српске културе, која је стекла међународни карактер. Руководио је и Издавачком радионицом „Венцловић“, која се бавила издавањем дела српских књижевника у Мађарској и њиховим преводима на мађарски језик.
За време рада у Културном и документационим центру Срба у Мађарској ова институција је одликована угледним признањем, Великом плакетом Удружења књижевника Србије, за промовисање и очување српске културе, српског језика и ћириличног писма и јачање веза српске заједнице у Мађарској са Србијом и Удружењем књижевника Србије.
Од 2002. године Ђурић ради као наставник ликовне културе у Српској гимназији „Никола Тесла“ у Будимпешти. Године 2008. заједно са неколицином српских уметника у Мађарској оснива Удружење уметника „Круг“ са седиштем у Будимпешти, које је присутно на уметничкој сцени Мађарске. Са супругом Дианом Ђурић поставио је бисту српског генија Николе Тесле у Помазу, где је овај долазио код својих рођака.
Милан је члан Удружења ликовних уметника Мађарске (МАОЕ), немачког удружења уметника „Wесткунст Ниед“. Аутор је изложбе „Елементарно – слике, графике и цртежи“ и књижевно-уметничке манифестације под називом „Инспирација Дунав“. Самосталне и групе изложбе је имао у Паризу, Франкфурту, Милану, Варшави, Прагу као и у више градова Мађарске, Србије, Румуније, Хрватске и Словеније. Осим ликовне уметности пише и поезију која је објављивана у више заједничких издања и часописа, попут „Данице“ Вукове задужбине и листа за културу, књижевност и уметност „Невен“.
Ђурић ради на организацији бројних културних и едукативних програма српске мањине у Мађарској. Активан је у повезивању, остваривању сарадње и јачању веза матичне државе и Срба у Мађарској. Долази у ликовну колонију у село Оглађеновац код Ваљева. Добитник је награда Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Велике плакете Народне скупштине Србије и Одбора за дијаспору, Повеље „Пријатељи сатире“, коју додељује Удружење сатиричара Србије, Повеља Матице исељеника Србије и Срба у региону и Теслине златне медаље ТНФ из Филаделфије. Живи у Будимпешти.
Оваквих младих људи са великим српским срцем и патриотском душом има широм српског расејања. Треба их само наћи и похвалити, чиме им се даје подршка за њихов непроцењив патриотски рад.
