Директор радија “Дунав” из Вуковара у Хрватској Бранислав Бијелић изјавио је на онлајн конференцији да је тај медиј забележио пад прихода од 40 одсто на почетку епидемије коронавируса у марту 2020. године.
“Верујем да нема медија који у овим почецима пандемије у марту није кренуо у процес у којем су се приходи почели нагло губити. (…) У том периоду целе збрке како треба радити, било је панике јер су приватни субјекти, који су добили забрану рада, зауставили и рекламирање на радио ‘Дунаву’”, казао је Бијелић.
Навео је да је држава Хрватска покушала да ублажи пад прихода кроз давање неповратних средстава од 500 евра по запосленом, али је додао да је касније медијски сектор испао из свих мера за ублажавање последица епидемије.
Бијелић је рекао да је било страха да због малог броја запослених у том медију и могућности ширења заразе међу њима дође до престанка емитовања дела програма, али да су уз велике напоре сви програми спроведени у потпуном обиму.
Он је казао да радио “Дунав” од власти у Вуковару добија мале износе новца за свој рад, који су занемарљиви у односу на хрватске медије у Вуковару и околини али је нагласио да на рад утиче и демографска и економска ситуација у том делу Хрватске.
Навео је да број становника Вуковара од последњег пописа са 27.000 становника пао на 17.000, чиме пада и слушаност али да утицај има и ниска куповна моћ становништва, која је додатно наглашена након почетка епидемије.
Уредница “П-Портала”, чији је оснивач српско привредно друштво “Привредник” из Загреба, Оливера Радовић изјавила је да је епидемија негативно утицала на рад тог медија јер је отежала путовања, одржавање састанака и колегијума и новинарских радионица, “неке теме просто не можете квалитетно обрадити док не одете на терен”.
Радовић је казала да се епидемија позитивно одразила на читаност портала, а да су новинари почели да користе нове форме – фокус је пребачен на развијање аудио-везуелних форми попут кратких видео садржаја и подкаста како би се дошло до шире публике.
Навела је да је “П-Портал” имао финансијску помоћ државних органа Србије, Града Загреба, Агенције за електроничке медије, као и кроз пројекат “Упознајмо се да бисмо се разумјели” чиме је осигуран рад портала у наредне две године.
Анђелка Красојевић из српског радија “Младост” из Швајцарске изјавила је да тај медиј није прекидао емитовање садражаја од почетка епидемије, али да је било нужно прилагодити начин рада новонасталој ситуацији.
“Проблем је што не можемо уживо из студија да се емитујемо и нисмо у прилици да директно комуницирамо са нашим слушаоцима. Прошто смо непрофитан медиј, радимо из ентузијазма, све теже је пронаћи младе људе који би се бавили овим послом”, истакла је она.
Нагласила је да швајцарски надлежни органи одбијају да учествују у финансирању “мигрантских медија” јер им то, како је оценила, “није у интересу”.
Дописник Радио-телевизије Србије (РТС) и водитељ Радио-телевизије Авала у Сједињеним Америчким Државама Александар Жигић изјавио је да је епидемија отежала рад и да је теже наћи спонзоре јер нема личног контакта.
Казао је да неке фирме од почетка епидемије раде у мањем обиму па им није потребно оглашавање, а да су у марту и отказивали рекламе.
“Надамо се да ће пандемија што брже проћи да би се вратио живот онакав какав знамо, оно што смо узимали здраво за готово до 13. марта ове године”, додао је он.
В.д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Арно Гујон оценио је да је вишеструк значај медија и портала удружења и организација расејања и нагласио да су интернет и различити дигитални алати заслужни за измењени медијски пејзаж.
“Данас знамо да највише информација из матице до вас стигне путем најчитанијих медијских портала. На интернет територији не постоје границе између расејања и матице. Наш орган у оквиру Министарства, као и амабасаде и конзулати имају значајну улогу у правцу информисања припадника дијаспоре и Срба у региону о политици Србије. Овај ток информација не зауставља се међу нашима у иностранству”, казао је он.
Истакао је да се у Србији прати положај дијаспоре и Срба у региону и настоји да се унапреде и јачају те везе и додао да су посебно значајни новинари из расејања и медијски радници српских удружења из иностранства.
“Заправо, њихов приступ је за нас незаменљив, у контексту свакодневне реалности коју живе у иностранству. Овде није реч само о изазовима двојезичности и различитим административним темама. Да бисмо истински разумели положај и ситуацију у којој се налазе припадници нашег расејања, најбоље је да о томе пишу они који поседују истовремено животно разумевање културе земље у којој живе и културе земље из које потичу… и ово говорим из личног искуства”, додао је он.
Учесницима конференције поручио је да могу да рачунају да у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону имају истинског пријатеља и савезника и рекао да је основни циљ деловања Србије као матичне државе према дијаспори и Србима у региону очување и неговање српског језика и културе, очување и заштита српског културно-историјског наслеђа, али и подршка информисању на српском језику и ћириличком писму.
Председник УНС-а Владимир Радомировић на почетку конференције поздравио је учеснике и позвао их да помогну напорима УНС-а да се правди приведу убице наших колега, пре свега на Косову и Метохији. “Тамо је убијено 17 новинара у периоду 1998-2005. године и до данас практично ниједна озбиљна истрага није вођена”.
На коференцији је представљен и сајт умрезавање.рс, који је покренут у сарадњи УНС-а са Управом за сарадњу с дијсапором и Србима у региону, а настао је као резултат прошлогодишње конференције која је била посвећена умрежавању медија матичне државе са медијима и организацијама из дијаспоре и региона с циљем да се створи једна неформална мрежа која ће омогућити размену информација и материјала.
“Наша замисао је да сајт буде платформа за даље умрежавање. Позивамо вас зато да нам пошаљете контакте редакција или удружења, да бисмо имали један ажуран адресар који може олакшати рад свима који извештавају или желе да размене информације и садржаје”, поручено је на конференицји.
Наводи се да се сматрало да сајт треба да садржи информације о свим досадашњим конференцијама, а да се уједно његовим покретањем обележи и ова десета конференција.
“У рубрикама Конференције и Фото можете да сазнате шта су биле теме о којима се дискутовало и ко су били учесници претходних сусрета. Ту су и фотографије, извештаји и видео снимци”, речено је на конференцији.
На конференцији су учествовали и уредник недељника “Наша реч” из Румуније Предраг Деспотовић, уредник Вести Бранимир Ђокић, оснивачица и директорка Српске телевизије Чикаго Тамара Весна Лукић, Данијел Игрец генерални секретар Савеза Срба Словеније, представница Друштва Срба и пријатеља Србије из Норвешке Биљана Јовић, секретар Удружења српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Богдана Брезовац и директорка кластера “Ре:Крафтс” из Србије Весна Русић. Такође и представник Централног савета Срба у Немачкој Властимир Видић, председница аустријско-српског културног друштва Вилхелмина Мина Караџић Светлана Матић, представник удружења “Сербика” из Белгије Ђорђе Кузет и представник Удружење грађана “Мост матице и дијаспоре” Иван Илић.
