Библиотека Матице српске, прва је научна, али и најстарија библиотека од националног значаја у Срба. Иако је до отварања Библиотеке за јавност дошло 1838. године, њен рад везан је за почетке Матице српске, која је основана 16. фебруара 1826. године, у Пешти.
„Двадесет четврте, када су изашли први бројеви Летописа Матице српске, потом 1926, када је основана Матица српска, чак се и рачуна да су први фондови Библиотеке Матице српске из тог периода, јер су први бројеви Летописа отишли у Руску царску и имераторску библиотеку, као уздарје, ми смо добили један фонд књига од 70, 80 књига. Чини ми се, симболички, да је ова награда увод у велике јубилеје Матице српске“, каже Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.
Једина чува и оригинални примерак Устава Књажевства Србије издатог и заклетвом потврђеног на Сретење 1835. године, а њен фонд данас броји око четири милиона публикација на српском и више од 100 других језика.
„Посебно српских старих штампаних књига из времена 15. до 17. века, ту смо најбогатија збирка у свету. Најстарија књига у Библиотеци Матице српске јесте рукописна књига Апостол, који је добио назив по Матици, па се назива Матичин апостол из 13. века. Он је исписан на пергаменту, и представља наше највеће благо“, наводи мр Душица Грбић, помоћник управника за стару и ретку књигу Библиотеке Матице српске.
Најстарије издање штампане књиге је Октоих првогласник, Ђурђа Црнојевића, из 1493. године, а у Библиотеци се налазе и дела Захарија Орфелина, Христофора Џефаровића, Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Лукијана Мушицког и многих других српских великана.
Од 2011. године на сајту Библиотеке Матице српске, постављена је и збирка дигитализованих издања, која садржи 34.000 књига са близу два милиона страница.
