Представници Србије и Републике Српске апеловали су на Србе пореклом из ФБиХ да се информишу о својим правима и активно укључе како би спречили да им кантоналне и федералне власти, без њиховог знања, у поступку успоставе нових земљишних књига, трајно одузму имовину.
Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, најавио је да, од данас у Београду, у улици Гаврила Принципа 16. почиње с радом Канцелариjа за помоћ Србима избеглим из БиХ у заштити њихове имовине у Федерациjи. Он је истакао да ће портал „Српска земља“, који је финансијски подржала Управа, садржати све информациjе и обрасце неопходне за остваривање имовинских права.
„У Федерацији БиХ 1991. године живело је 541.000 Срба, а према попису из 2013. године, остало је само 56.000. Према евиденцијама, 400.000 Срба полаже право на некретнине у ФБиХ. Власти у Федерацији нису предвиделе да се позиви носиоцима имовинских права за упис у катастар шаљу лично већ се објављују само у Службеном листу и понеким дневним новинама, тако да Срби у расејању губе своју дедовину само зато што нису правовремено обавештени. Апелујем да сви Србе широм света провере да ли земља њихових предака и даље носи име њихових породица. С наше стране, ми ћемо наставити да се заједно боримо за поштовање основних људских права и права Срба на своју имовину“, рекао је Гујон.
Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић је нагласио да ће портал „Српска земља“ пружити Србима који полажу право на имовину у ФБиХ све информације о њиховој имовини и начину како да је задрже и спрече њено отимање.
„То је минимална морална култура наследника према прецима. Уколико је већ дошло до одузимања имовине, власници имају механизам да је врате. Ако човек види да је дошло до неке злоупотребе, он може у складу са Законом о земљишним књигама ФБиХ, чланом 60, да поднесе захтев да се исправи неисправан упис који је током хармонизације извршила грунтовница, земљишнокњижни уред, односно надлежни суд“, рекао је Радановић и истакао да је укупна површина земље коју поседују Срби у ФБиХ сразмерна површини два и по Београда, односно једнака подручју Косова и Метохије.
Комесар Комесаријата за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић изјавио је да у преко 60 од 79 општина у ФБиХ не постоје никакви регистри и позвао наследнике да, како је рекао, заштите корен да би знали ко су и одакле су.
„Од 1.864 катастарске општине, бар из 1.500 нас никада нико обавестити неће. Систем тако функционише. Говоримо о систему који признаје беговске тапије. Ово је други пут у 20 година да се покушава отимање имовине“, рекао је Цуцић, који је данас са Радановићем потписао и Споразум о сарадњи у области заштите и остваривања имовинских и стварних права избеглих и расељених и других лица која полажу право на некретнине у ФБиХ.
Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Милимир Вујадиновић указао је да је више од пола милиона људи насилно расељено с простора ФБиХ, а да Србија, која је увек за њих била уточиште, преко својих институција покушава да помогне.
„У два месеца заједничке појачане кампање у 2021. години формирана су 3.254 нова предмета, што је око 78 одсто од броја предмета током претходне 3,5 године“, рекао је Вујадиновић.
Директор Фонда АП Војводине за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило најавио је да ће Канцеларија за правну помоћ Србима из ФБиХ у фебруару бити отворена и у Новом Саду, а да ће у свим већим градовима Војводине бити организоване трибине о проблему одузимања имовине.
Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је да верује да ће заједничко деловање подићи видљивост значаја заштите имовинских права Срба пореклом из ФБиХ и допринети заштити њихових имовинских и осталих права.
