Познато је да су Милева и Алберт објавили веридбу 17. децембра у Берну, а 18. децембра у Цириху. Студентску љубав су крунисали браком 6. јануара 1903, на православни Бадњи дан у згради градске општине. Било је то мало венчање без помпе, а кумови су им били швајцарски математичар Конрад Хабихт и румунски филозоф и математичар Морис Соловин. Овај догађај су њих четворо обележили вечером у граду.
Како истичу из Лондона, током протекле деценије дошло је до озбиљног раста и потражње на тржишту науке и сакупљања грађе, посебно из области квантне физике и теорије релативности. Ово тржиште наставља да јача, а Одељење за књиге и рукописе са поносом представља изузетно важан материјал који се односи на Ајнштајнове.
Највећа збирка љубавних писама између Алберта и његове прве жене Милеве чини половину материјала који се односи на Ајнштајнов рани живот. Када је аукција објављена, процењена је на 500.000 до 700.000 британских фунти, а сада вреди од 700.000 до 1.000.000 фунти јер се очекује велико интересовање.
Ова писма су већ раније била продата 25. новембра 1996. у аукцијској кући Кристис у Њујорку за 442.500 долара, и то пре скоро три деценије. Тада је одштампана и мања публикација.
Милева Марић је једна од најпознатијих Српкиња и прва супруга Алберта Ајнштајна. Збирка писама која ће бити на продаји представља најважнији извор информација о Ајнштајновом животу и расветљава научну сарадњу Милеве и Алберта.
Познато је да је светска јавност чекала више од 30 година да књига „Љубавна писма“ (Love letters) угледа светло дана, и да се објаве њихова писма која је пронашао њихов син Ханс давне 1955. године, након што је Алберт преминуо. Та писма су открила слику њиховог односа какву свет није познавао!
Али, када је Ханс покушао да објави ову преписку, Албертови „чувари заоставштине“ издејствовали су судску забрану публиковања. Ово је само један од многих покушаја „чувара Албертове репутације“ да заташкају истину. Цензура је била стравична. Било је потребно више од три деценије правних спорова да би јавност добила увид у истину о заједничком животу и научном раду Милеве Марић и Алберта Ајнштајна.
Министарство културе Републике Србије најавило је обнову породичне куће Милеве Марић Ајнштајн у Руми у сусрет великом јубилеју (2025. године) који се ближи – 150 година од рођења српске научнице. Још није познато какав је став Министарства културе Србије поводом евентуалне куповине писама на аукцији у Лондону.
Тим поводом, писмо председнику Републике Србије Александру Вучићу упутио је Иван Ефимов, продавац антикварних књига, саветник и специјалиста за важне и вредне колекције.
Ефимов, који је члан ИЛАБ-а (International League of Antiquarian Booksellers) каже да се у четвртак, 28. новембра, обратио председнику Републике Србије јер сматра да је дужан да обавести доносиоце одлука о овој изванредној архиви.
Очување и преношење културних вредности у праве руке од великог значаја је, како наводи, за његов посао и мисију коју спроводи.
На питање да ли је Милева неправедно потиснута и скрајнута из научних кругова наш саговорник каже да је пре једног века жени било изузетно тешко да направи каријеру у науци.
„То је управо важност ових докумената који ће се наћи на аукцији у Лондону, они су јасан доказ да су Ајнштајн и Марићева били блиски сарадници. Историја познаје много таквих парова. Можда би, под другачијим околностима, могли да говоримо о Ајнштајн-Марић законима, као што данас говоримо о Пјеру и Марији Кири“, наводи наш саговорник.
Физичар Ђорђе Крстић, који је скоро 50 година истраживао Милевин и Албертов живот и рад и о томе објавио чувену књигу „Милева и Алберт Ајнштајн, љубав и заједнички научни рад“ је писао: „На почетку прошлог века, велики допринос науци дале су две физичарке: Марија Кири и Милева Марић. Судбина је уредила да обе буду удате за колеге и да љубав према науци и заједнички тимски рад супружника допринесе напретку физике…“
Да подсетимо, и велшки новинар и писац Денис Брајан, аутор биографије о Ајнштајну (Einstein: A Life) рекао је нешто значајно: „Алберт је био велики мајстор у разоткривању тајни свемира, али и подједнако вичан у скривању сопствених тајни“.
Амерички физичар Еван Харис Локер, пишући за „Физика данас“, изнео је тезу да су Милева и Алберт радили као тим: „Њихове заједничке године изродиле су Албертова највећа достигнућа, а његова физика тада је била испуњена смелим идејама… Али, када се њихов брак окончао, његова је физика постала конзервативна… Више није био предводник авангардних физичара, него је остајао при истом…“
Он сматра да је Милева дала велики допринос физици и изразио је наду да ће јој бити одато признање и „да ће се исправити неправедни третман који је претрпела од Албертових биографа“.
Све у свему, остаје да се види да ли ће држава Србија откупити ову драгоцену грађу, или ћемо Милеву и даље препустити малобројним странцима који се боре за њена права, као што то ради италијанска физичарка Габријела Грејсон која сматра да је Милева метафора за неправду – није добила диплому Универзитета у Цириху иако је стекла услове, па зато она одлучно тражи и не одустаје од захтева да јој се постхумно додели диплома. Грејсонова у медијима често наводи да постоји и покрет који за Милеву тражи постхумну Нобелову награду.
