Своје стихове су, врло инспиративно, рецитовали из књига „Држи се сунца“ и „Крај“. На овој песничкој вечери, учествовали су, између осталих: Светлана Матић, Зорица Витомиров, Наташа Пајковић, Невена Џаја, Драган Перишић, Kатарина Kаћа Стевић, Зорица Митић, Горан Јовић, Драгица Митић, Биљана Стојичевић, Весна Благојевић, Мирјана Раб, Јадранка Станојевић и Милорад Стојановић. Јакшић и Бураго су присутнима испричали како су дошли на идеју да путују и промовишу поезију.
Тако су 4. септембра 2023. године, наступом код споменика Аристотелу, у центру Солуна, започели овај занимљив подухват. Својим наступима у библиотекама, културним центрима и издавачким кућама сетили су се великих европских књижевника и говорили поезију у родним кућама: Ивана Вазова у Софији, Фернанда Писоа у Лисабону, Федерика Гарсија Лорке у Гранади, Антоана де Сент Егзиперија у Лиону, Хермана Хесеа у Kалви, Франца Kафке у Прагу, Милана Kундере у Брну.
У свим земљама које су обишли, прикључивали су им се локални поетски ствараоци, говорећи „језиком поезије“.
Миодраг Јакшић је подвукао да ће се „Песнички караван“ завршити где је и започет – у Солуну, код споменика Аристотелу, где ће му „поднети извештај” где су све били и са киме су се дружили.
Познато је да је грчки филозоф Аристотел саставио први есеј о поезији, под називом „Поетика“, па су ова два ствараоца управо из тог разлога, започела своју „поетску мисију“ испред његовог споменика у Солуну.
Проф. Светлана Матић је, поздрављајући присутне, истакла да су Миодраг и Дмитриј кренули из Солуна, као и браћа Ћирило и Методије, „словенски апостоли“, у својој просветитељској и визионарској мисији и да овим скупом АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ обележава и прославља 1160 година словенске писмености и културе, уз помоћ Управе за сарадњу за дијаспору и Србе у региону. Такође је, уз сагласност присутних поетских стваралаца, послата јасна порука мира, љубави и толеранције свимнародима света и љубитељима књижевности, ма где они живели. Напоменула је да је Друштво које води, прошле године организовало први овакав скуп, под називом „Поезијом за мир“ и да ће се такви сусрети књижевника, одржавати сваке године.
Намера Јакшића и Бурага је да, након својих „поетских путешествија“, под слоганом Поезија без граница, објаве књигу на српском и руском језику у којој ће бити заступљене песме свих учесника и направе филмски запис, као успомену на овај несвакидашњи подухват, а све у циљу промовисања поезије и повезивања књижевних посленика.
Миодраг Јакшић (1969) је београдски писац, руководилац Уметничке групе и издавачке куће „Арте“, аутор више од 20 поетских књига, за које је награђиван у земљи и свету. Актуелна је његова двојезична енглеско-српска књига песама „Држи се сунца“.
Дмитри Бураго (1968) је кијевски писац, аутор девет поетских збирки, уредник три поетска и филолошка часописа и власник издавачке куће. Потиче из угледне породице и ради као предавач на Kијевском педагошком универзитету, где предаје светску књижевност.
Овај занимљив песнички сусрет био је пун радости, емоција и размене позитивне енергије.
Светлана Матић је књижевницима уручила Захвалнице за подршку рада Друштва које води. Такође је упознала присутне да ће изложба о Мини Караџић, чији је аутор, а коју је дизајнирао Душан Борисављевић, који је својим камером и забележио овај занимљив сусрет писаца, бити свечано отворена 1. октобра 2023. године у Текелијануму, у Будимпешти, у оквиру манифестације Месец српске културе, а на позив Епархије будимске.
Занимљиво је истаћи да су Миодраг Јакшић и Дмитриј Бураго посетили, у оквиру своје турнеје, и једну бечку основну школу и дружили се са ђацима, у којој проф. Светлана Матић предаје матерњи језик. Ученици су са одушевљењем слушали поезију, а ауторима поклонили своје цртеже, настале у интерактивној радионици и дружењу. Заузврат су добили аутограме и обећање аутора да ће поново доћи у Беч и посетити њихову школу.
Овом интеренсантном скупу су, између осталих, присуствовали: Бојана Шећеров, саветница при Сталној мисији Републике Србије при ОЕБС-у и другим међународним организацијама у Бечу, Вера Марјановић, новинарка и културна посленица, Синиша Максимовић, испред КУД „Бранко Радичевић“, Милинко Аметовић Беговић, бечки глумац и оснивач глумачке групе „Гастарбајтери“, Драгутин Петковић, дугогодишњи активиста у ЗСК у Бечу.
