Девета медијска конференција дијаспоре и Срба у региону

Конференција је била посвећена представљању медијске мреже дијаспоре.

Јавни сервиси Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине представили су своје програме и дописништва у дијаспори, као и медије и редакције с којима сарађују и размењују медијске садржаје.
Радио телевизија Републике Српске представила је своје радијске и телевизијске програме.

Други блок био је посвећен искуствима новинара који су унапредили своје медије примењујући знања стечена на пракси и обукама у Удружењу новинара Србије или су покренули сајтове захваљујући помоћи Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

О дописничкој улози удружења из региона и дијаспоре, умрежавању и размени информација било је речи у трећем блоку. Новинари и представници удружења говорили су о својим искуствима, пројектима и активностима који доприносе очувању националног и културног идентитета Срба у дијаспори.

ФОТОГРАФИЈЕ

AГЕНДА

Извештај:

Извор: Прес центар УНС

Девета медијска конференција дијаспоре и Срба у региону: Очување идентитета сарадњом и умражавањем медија

Сарадња, умрежавање, борба за очување идентитета, језика и ћирилице најважније су поруке Девете медијске конференције дијаспоре и Срба у региону која је окупила се велики број новинара и уредника српских медија у иностранству, као и представника удружења Срба који живе ван Србије.

Циљ ове, девете конференције, било је јачање веза медијских јавних сервиса матице и медија дијаспоре, па су програме „за иностранство“ представили РТС, РТВ и РТРС, а о условима у којима раде и проблемима говорили су уредници и новинари медија из региона и дијаспоре.

Отварајаући конференцију, Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар иностраних послова, истако је да контунуитет одржавању ових медијских конференција сведочи да информисање дијаспоре и Срба у региону представља виталан део сарадње матичне државе и дијаспоре.

„Наша је не само уставна, него и морална обавеза и свакодневни задатак да унапређујемо однос матице са нашим сународницима у иностранству. Информисање јесте двосмеран процес. Један смер је на релацији матица расејање и битно је указатуи да се проток у овом смеру не завршава међу нашима у иностранству. Посредсвтом наше дијаспоре глас Србије јасно одјекује и у страној јавности. То се показало јако важним нарочито када се радило о темама за заштиту националних интереса. Други смер посебно је важан за нас који у матичној држави пратимо положај Срба у дијаспори и региону и својом радом настојимо да унапредимо и јачамо везе између нас“, рекао је Ивица Дачић.

Он је додао да Влада Србије финансијски, али и на друге начине ради на очувању културног и језичког индентитета Срба у расејању. Као неке од механизама споменуо је суфинансирање културних делатности и медија Срба у дијаспри и регону, помоћ православној цркви, мрежу школа за учење српског језика и писма. Последњих година се доста ради и на програму сарадње научника из Србије и дијаспоре, као и подстицање идеје повратка високообразованих људи у Србију.

Следеће године се навршава деценија како Удружење новинара Србије и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства иностраних послова организује ове конференције. Током година не само да су се новинари и уредници приликом боравка у Београду упознавали и остваривали различите видове сарадње, него су ове конференције изнедриле и неке пројекте, на које је подсетио Нино Брајовић, генрални секретар УНС-а. Међу њима је школа веб новинарства, се предавањима на даљину, у којој су се обучавали новинари српских редакција из иностранства, као и студијски борвак новинара из региона у београдским редакцијама. Он је истакао и да нова медијска стратегија које треба да буде усвојена, препознаје интерес медија региона и дијаспоре, као и потребу да њихов рад буде представљен у медијима у Србији. У том контексту најавио је још један пројекат-портал на коме би биле све информације не само о овим конференцијама, већ би се на њему предствио рад медија из региона и дијаспоре.

Улога медија је, између осталог повезивање људи, па тако и Срба матице и дијспоре. Неке од емисија РТС-а и РТВ-а, као што су „Вечерас заједно“, „Србија на вези“ и „Наши у свету“ су већ антологијске. Међутим, јавни сервиси променом концепције покушавају да допру и до тзв. „друге генерације“, рођених ван Србије, који су подложнији асимилацији. Јавна снимања емисија и организовање културних догађаја такође су покушај да се допре до наших људи ван замље. Истакнута је и велика улога цркве у очувању идентитета Срба ван земље, као и допринос дијаспоре у хуманитарним акцијама.

Са друге стране, један од највећих проблема медјија који раде ван Србије је финансирање, поготову у земљама где Срби нису препознати као нацинална мањина или аутохтона заједница. Ту тешко или никако не успевају да добију новац за своје пројекте од држава у којима живе и раде, па се ослањају само на новац из Србије. Финансијски проблеми узрокују и недовољан број новинара у редакцијама које извештавају на српском језику. Такође, у земљама региона има доста проблема са увођењем српског језика у школе, као и броја деце обухваћене учењем језика. Због тога је затражена активнија улогу Србије у решавању тог проблема. У неким земљама на западу, где постоји велика дијаспора из земаља бивше Југославије, српски јези се не препознаје као посебан, већ је заједно „босанско-хрватско-српски“. Због тога је и теже доћи до финансијске подршке пројектима на српском језику.

Нема прецизних података колико Срба живи ван земље. На овој конференцији помињана је незванична цифра од пет милона, од чега су око милион млади. Само активнијом улогом државе Србије, али и сарадњом медија и удружења дијаспоре и региона са матицом и нове генерације исељеним моћи ће да са препознају као Срби. Ове конференције допринеле су да се новинари из Србије и они који раде ван матице упознају и започну сарадњу и размену информација. И да се маргине које постоје између дијаспоре, нарочито применом нових технологија, полако бришу.