Своја врата удружење је ових дана отворило за низ бесплатних посета више стотина посетилаца, међу којима се истичу групе које су организоване у сарадњи са Општином Вождовац које су у музеј стигле у пратњи члана Градског већа Вука Мирчетића и посете водећих стручњака из институција културе ширег региона у организацији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и експерта за дигитализацију др Адама Софронијевића.
Током Дана европске баштине група посетилаца из Копенхагена дошла је у Београд само како би посетили музеје Адлигата, а Данци су о активностима овог удружења сазнали на Гренланду. У Музеју књиге и путовања се, иначе, налази посебна збирка књига и предмета са Гренланда, најзначајнија таква збирка у региону.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у склопу пројекта „Мрежа збирки културног наслеђа Адрион“ насталог са циљем заштите културног наслеђа у јадранско-јонској области организовала је од 5. до 7. октобра међународну конференцију „Културно наслеђе и туризам: искуства Западног Балкана“.
Нарочиту пажњу су привукла предавања о искуствима Удружења Адлигат, Универзитетске библиотеке и Историјског архива у Нишу, а на конференцији су учествовали и међународни партнери из Италије, представници општине Маћерата, словеначког Дворца Ракичан, Хрватске и Грчке, као и заменик градоначелника општине Ђирокастро из Албаније. У оквиру боравка водећих стручњака у култури из земље и региона, као саставни део конференције као пример добре праксе организована је посета Музеју књиге и путовања и Музеју српске књижевности Удружења Адлигат.
„После драстичног пада броја посета током короне, па и текуће политичке кризе у свету, веома нам је драго да смо сада у кратком временском периоду примили велики број посетилаца, а нарочито нам је драго што наша искуства у раду могу да дају пример и користе колегама и стручњацима широм региона, али и шире“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.
Заљубљеници посебних и вредних предмета упознали су се са културама српског, али и других народа, и видели значајне артефакте и књиге који имају историјску важност и уметничку вредност, али су и специфични по начину или материјалу од којег су израђени.
Тако су, окупљенима, поред писама Николе Тесле и краља Милана Обреновића, намештаја породице Обреновић и неколико десетина легата значајних личности, гостима представљене и књиге на различитим материјалима рађене широм света, на пример на свили, камену, штапићима од бамбуса, палмином и бананином лишћу.
